Посланици ће се 8. јуна изјаснити о предлогу о промени Устава у области правосуђа, читав процес до краја треба да обави исти скупштински сазив, а измене се не тичу других делова највишег правног акта
“Основни аргумент за промену Устава у делу правосуђа јесте чињеница да важећи Устав оставља превелики простор утицају законодавне и извршне власти на избор носилаца правосудних функција”, а једини рок је да измене Устава може да почне и заврши исти сазив Скупштине
ПОЛЕМИКА
Свима нам је познато да је Влада предложила аманадмане на Устав, који се односе на правосуђе. Међутим, мало тога додатног је познато око ове теме, која широј јавности није претерано интересантна, али је потенцијално веома битна. Ако се усвоје овако предложене измене Устава, то би могло да значи да судство нема никакве шансе да се опорави од катастрофалног стања у ком је, или да коначно добија шансу да неко ко је изван бранше крене у опоравак ове битне државне функције.
На почетку, што се тиче везе ових измена са преамбулом око Косова и Метохије, нема је. Ове уставне измене се тичу искључиво правосуђа, и нико не треба да страхује да ће неко у том процесу да нам подметне и измене преамбуле, нити је тако нешто икако и могуће, јер све уставне измене, пре ступања на снагу, треба да одобре грађани на референдуму.
Како бисмо избегли прешироко писање, суштина измена јесте у три ствари: у саставу Високог савета судства, саставу Високог савета тужилаца, и у похађању правосудне академије као обавезном услову за ступање на функцију судије или тужиоца.
Измене које се тичу састава Високог савета судија изједначавају број представника које даје судијска струка и Народна скупштина (по пет представника). Измене које се тичу састава Високог савета тужилаца су суштински исте, с тим што је овде и министар правосуђа један од пет чланова који нису из редова тужилаца. Ваљало би напоменути да је обавезан услов за избор у ово тело положен правосудни испит и најмање десет година рада у струци.
Ово значи да ће при одлучивању о свим битним питањима, као што је избор или разрешење судија и тужилаца, морати да дође до усаглашавања судске и законодавне гране власти. Тиме ће да се оствари контролна функција над судском граном власти која до сада практично није постојала, односно отвориће се простор за утицај на ову грану власти, у зависности да ли се слушају аргументи предлагача или судија и тужилаца.
Правосудна академија, опскурна организација под реалном надлежношћу Министарства правде, коначно налази своје место и постаје уставна категорија. Ниједан судија или тужилац који се бира први пут неће моћи да буде изабран ако не прође обуку у Правосудној академији.
Ово суштински значи да нико ко не прође курс у тој установи Министарства правде неће моћи да постане судија или тужилац, и да је ово дугорочно можда и најбитнија од свих измена, којој није посвећена довољна пажња, јер друштва судија и тужилаца традиционално не виде даље од својих функција.
Законодавна власт, а преко ње и извршна, ће овим добити полуге да се ниједно лице не може поставити на место судије или тужиоца, односно заменика тужиоца, без њиховог пристанка. Такође, ако ове уставне измене заживе, за двадесетак година ће већина кадрова у судству и тужилаштву да буде из Правосудне академије, коју ефективно контролише Министарство правде и коју неће бити могуће похађати без њиховог одобрења.
Ово дугорочно може да значи укидање постојећих кланова, непотизма и фамилијарних веза, корумпираних кадрова који су постали правило а не изузетак у бранши. Међутим, ово дугорочно може да значи и опстанак свих ових лоших ствари које обележавају наше судство, само са кадровима који ће морати да прођу тест подобности код извршних власти. Као и увек, све ће зависити од жеља властодржаца, садашњих или будућих.
Пише: Милован Мајић
Текст
У скупштину Србије стигао је предлог Владе за промену Устава, чиме је, након више одлагања, још једном започета процедура измене највишег законодавног документа у држави. Предложено је да се у Уставу измене чланови који се односе на правосуђе – прецизније, судове и јавна тужилаштва.
На те промене Србија се обавезала у процесу приступања Европској унији (ЕУ).
Влада Србије предложила је да се промени Устав у одељцима Судови и Јавно тужилаштво, од 142. до 165. члана. Такође, побројани су и чланови из других делова Устава који захтевају промену, јер су у вези са одељком који регулише правосуђе.
У предлогу Владе Србије само је пописано које чланове би требало променити и дато је образложење зашто траже измену Устава.
“Основни аргумент за промену Устава у делу правосуђа јесте чињеница да важећи Устав оставља превелики простор утицају законодавне и извршне власти на избор носилаца правосудних функција”, пише у образложењу предлога Владе Србије.
Даље се наводи да се тај утицај ,,који може да доведе до нежељене политизације правосуђа” огледа кроз уставне одредбе о избору судија, односно заменика јавних тужилаца и кроз одредбе о саставу Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца.
Судије, према садашњем Уставу, донетом 2006. године, бирају посланици у Скупштини Србије на први трогодишњи, тзв. пробни мандат, а онда их стручно тело – Високи савет судства – бира на стални мандат.
Тужиоце Скупштини предлаже Влада, док се заменици тужилаца на први мандат (3 године) бирају у парламенту, након чега их Државно веће тужилаца бира на стални мандат.
Такво решење је приликом доношења Устава критиковао део стручне јавности у Србији, али и међународне институције, попут Венецијанске комисије.
Венецијанска комисија представља саветодавно тело Савета Европе (СЕ) и даје мишљења у вези са уставима и законима држава чланица СЕ. Мишљења Венецијанске комисије формално правно нису обавезујућа, али се поштују у државама чланицама Савета Европе и Европске уније. Такође, Европска унија на основу оцена Венецијанске комисије, између осталог, одређује напредак држава кандидата у реформи правосуђа током преговора о чланству.
Влада у свом образложењу набројала које би чланове Устава који се тичу судова и тужилаштва и надлежности Скупштине требало променити и прецизира да према члановима 153. и 164. важећег Устава, Високи савет судства бира судије, а Државно веће тужилаца, заменике тужилаца, али да чак осам од 11 чланова тих тела бира Народна скупштина.
„Систем одабира, предлагања, избора, премештаја и престанка функције судија, председника судова и јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца би требало да буде независан од политичког утицаја”, написала је Влада у свом образложењу.
Влада Србије осврће се и на став 3. члана 4. Устава, у којем пише да се однос три гране власти заснива на равнотежи и међусобној контроли.
„Доследно схваћено, ово би значило да законодавна и извршна власт имају могућност да контролишу судске одлуке што је неспојиво са независношћу и самосталношћу судске власти” наводи Влада и додаје да би то урушило систем поделе власти у Србији.
Зато Влада предлаже да се члан 4. Устава промени тако да се однос између три гране власти заснива „на узајамном проверавању, односно ограничавању, а не контроли”.
Председник Скупштине Ивица Дачић најавио је да ће посебну седницу парламента на којој ће се расправљати о предлогу измена Устава који је доставила Влада заказати највероватније за 7. јун.
Одбор за уставна питања усвојио је предлог Владе, јер је оцењено да је у складу са Уставом и законима, и упутио га у скупштинску процедуру, а обавеза председника парламента је да седницу закаже у року не краћем од 30 дана.
Одбор ће, нагласио је Дачић, практично писати амандмане који стигну на предлог, а за дефинисање текста не постоје рокови. Једини рок је да измене Устава може да почне и заврши исти сазив Скупштине, прецизирао је Дачић, најављујући да ће се јавна слушања одржавати нон-стоп, не само у Београду, него и у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, јер је циљ „да се дође до што ширег консензуса“.
Када се тај посао заврши, планирано је одржавање друге седнице на којој уставни амандмани морају бити усвојени двотрећинском већином. Када буду усвојени, почиње да тече рок од 60 дана у коме мора бити одржан референдум.
Пише: Стојан Петровић
