Тачер-Реган(омија) или “ради више да би зарадио мање”

Економији држава није потребна. Свет је економија државе. Само тржиште има право да регулише економију. Тај мондијализам зове се религија профита, који мора да приватизује економију; између тржишта и капитала нема посредника.

Пише: Кристијан Ристић

www.kristijanristic.com

То је ново гесло да би радник данас у транзицији и капиталистичком свету, од Њујорка до Токија, сачувао свој какав-такав посао, јер је за обесправљене и понижене раднике „боља смрт него отказ“. Новац је тај који приморава људе да се продају. Радник тако постаје јефтина роба: све је јефтинији уколико дуже ради и више ствара. И Платон је принуђен да буди Маркса, јер је „фридманоманија“ либералног фундаментализма и ММФ-овског дирижизма данас у свакој држави транзиције створила две државе: државу богатих и државу сиромашних. Транзициони глобализам и јесте акумулација богатства чија је последица акумулација беде.

Реганомија је предуго пумпала Фридманове идеје са ласкавим обећањима: мање бирократије, мање пореза, мање интервенционизма, више пара, веће богатство. Тако је каубој започео своју кобну економску перестројку – фридманлију тријумфалног капитализма. Економији држава није потребна. Свет је економија државе. Само тржиште има право да регулише економију. Тај мондијализам зове се религија профита, који мора да приватизује економију; између тржишта и капитала нема посредника. Прорадио је тако мотор либерализма.

Нови капиталистички поредак фридмановског типа прерастао је у дигиталног анђела-интернет економију. Тако је интернет постао сировина једне нове економије- финансијског капитализма, који је у игру убацио машину берзе и акција нових старт-ап фирми. Рад и производња бачени су сада у други план. Новац је постао једини симбол вредности и успеха. Отпочела је ера дематеријализације и фајлова. Плаћа се позајмицима, кредитима и тапијама. Интернет, као виртуелна држава, продаје свеже акције, љуте идеје, киселе дугове, напрсле фирме и начете банке. Финансије су потпуно слободне – тотално дерегулисане; завладила је религија повећања потрошње и позајмљивања. Банке, обогаћене хипотекама, гурнуле су тапије у друге финансијске пакете и препродавале једна друго ј- на капији кризе презадужених – сурпрајмс. Тада се појављује нови Зоро – Ален Гринспен, по занимању председник Федералних резерви, кога је у фотељи штампача долара наместио каубој Реган.

Глобални економски токови савремене економије увелико превазилазе традиционалне законитости карактеристичне за финансијску науку. Идеал тржишне економије либерализма посустаје пред налетом новокомпоноване договорно-виртуелне економије у којој поодавно не важе готово никаква „државна“ правила. Судбина неолибералне економије неће више зависити од тога шта је у научним књигама речено већ како је „на неком другом месту“ суђено либералном фундаметализму. Рецесиона бујица разнела је привредно корито одакле је и потекла.

Данас, у глобалној транзицији, нису само банкротирале банке, берзе, предузећа и институције. Банкротирале су и државе и, још горе, банкротирао је народ. Банкротирао је цео светски неолиберални капиталистички поредак, урушила се пракса, теорија и филозофија турбо-либерализма. Економске науке затрпане су лажним истинама и лакировкама незнања. Распао се мит о „хомо економикусу“. Све универзитете, институте и факултете, стога, треба угурати у лабораторију за хемијско чишћење изнутра, професоре и нобеловце отерати у незаслужену пензију и темељно реконструаисати зграду економских знања. Дошао је крај ере либералног тржишног модела, јер иза ризико казина варијанте капитализма више не стоји ни ортодоксни чувар либералних погледа ММФ-а. Једино се Србија слепо држи „поквареног“ менаџмента транзиционе рецесије из доба првобитне акумулације са нормалним сидром инфлације, незапослености, буџетског дефицита, јавног задуживања и кредитног ропства по концепту ретардиране економије, злогласног корпоративног управљања и глобалног империјализма транснационалних корпорација.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Прочитајте још