Сукоб католичке цркве и глобалиста

Агенда глобализма у време ковид ере је јасна – много више контроле, много више профита и много више рестрикција. Жртве новог таласа ковид глобализације су слободе грађана и нација. Слободе грађана и суверенитети држава су суспендовани, уставне гаранције слобода су игнорисане, људска права су редукована да би се остварила жељена победа над короном.

Пише: Жељко Ињац

Људи су склони да жртвују слободу зарад безбедности, пуног стомака и ради здравља. Или прецизније да жртвује слободе зарад обећања безбедности, зарад обећања благостања и здравља. А после ако се испостави да та обећања неће бити остварена је касно да се исто траже слободе које су већ жртвоване. Што би наш народ рекао „појео вук магарца”.

Како је кренуо нови талас локдауна којима се радикално крше права и слободе грађана и суспендују суверенитети нација-држава дошло је и до реакције грађана. Непопуларне мере доводе у питање политичку стабилност, доводе у питање економију (оних који немају везе са здрављем и короном) и целокупну друштвену стабилност јер се стварају нове и јачају старе друштвене поделе. Теоретичари завере су говорили како глобалисти желе да преко криза реализују тоталну контролу над друштвима и над човечанством што се на наше очи остварује. Они који се баве бизнисом виде како пропадају сви бизниси који нису везани за корону и како ће многе бизнисе и земље које су пред банкротом преузети моћни финансијери са Запада. То значи да локдаун није само удар на слободе грађана већ и на политичку стабилност држава и озбиљно угрожава економије. Све то може бити „леп” увод у хаотична збивања, попут друштвеених немира, револуција и ратова. А то опет представља нову шансу за глобалисте да остваре нове невиђене профите, да суспендују слободе и да остваре нови степен контроле над појединцима и нацијама. И тако у круг.

Притисак који систем врши на грађане доводи до отпора. Некад је отпор спонтан а некада плански и организован. Но и онада кад почиње као спонтан он убрзо постаје предмет инфилтрације утицајних и амбициозних центара моћи које желе да га контролишу. До сада су покрете „отпора” контролисале или домаће службе са циљем да бунт не буде друштвено деструктиван или глобалисти и њихове структуре моћи који су преко њих желели да утичу на политичку сцену или да изазову нестабилност. Понекад су им циљеви радикални па доведу до револуције или ратова.

Нови талас протеста који је захватио Европу и неке државе ван Европе, очигледно није организован од стране глобалиста и њихових структура моћи. Ту имамо присутне домаће службе које желе да хендлују очигледно и јако незадовољство грађана али и пословних кругова због рестрикција везаних за корону (пре свега ограничења за невакцинисане). Њихов циљ је да то незадовољство не прерасте у насилне и рушилачке протесте, те да буду у току са променама на политичкој сцени (јачање десних антиглобалиста и антиваксерских покрета).

Но поред уобичајених служби и центара моћи који желе да утичу или да контролишу покрете у настајању у Европи се појављује и нова сила – католичка црква. Та сила јесте стара али је нова на пољу организоавања отпора ауторитарним тенденцијама којима је алиби борба против епидемије изазване вирусом короне.

 

Католичка црква није експлицитно на првој линији борбе против ковид диктатуре али је јасно да је играч из сенке. Она не сме јавно да подржи антиваксерску причу о слободама, против ковид пропусница и уопште против ковид агенде али то ради испод жита. Сви јачи протести у Европи организовани су у већински католичким државама или тамо где је католичка црква изразито јака, као што су Словенија, Пољска, Хрватска, Аустрија, Италија, Мађарска, Чешка. Тамо где католичка црква нема јак утицај остварује тај утицај посредно преко деснице, католичких интелектуалаца, као што је Француска. У земљама у којима је доминација католичанства у друштвеном животу чињеница она утицај на покрет отпора „ковид диктатури” остварује преко десничарских и католичких удружења, као и утицајних појединаца који су јасно везани за католичке кругове. Та веза протеста и католичких кругова је јасна сваком ко мало анализира вође и промотере протеста који сада потресају западну Европу.

Питање је које се намеће одакле католичка црква која је вековима била темељ поретка и заштитиник естаблишмента међу младим бунтовницима против „корона дикататуре”? Да ли је то одједном католичка црква постала забринута за људска права и индивидуалне слободе? Не, јер никада није марила за слободе и била је увек ауторитарна. Да ли је погађа ерозија суверенитета националних држава од стране глобалиста кроз кризу изазвану борбом против ковид епидемије? Не, јер је католичка црква прва интернационала Запада са глобалистичким амбицијама а за њих су нације и националне државе пре сметња него вредност коју треба чувати. Да ли јој је можда стало до очувања економије како националне тако и глобалне? Тек јој то као идеолошкој и наданционалној структури моћи није битно. Слободе грађана, национални идентитети, суверенитети држава и националне економије могу католичкој цркви бити средство и то привремено али не и циљ коме тежи.

Откуда католичка црква, која је синоним за поредак, међу бунтовним покретима? Прво што је очигледно је да су глобалистички творци ЕУ заборавили на обећања католичкој цркви да ће бити партнер а не слушкиња. Исто тако католичка црква је рушила комунизам заједно са либералним глобалистима да би од њих била подривана и ослабљена. Тако су се католички кругови осетили превареним иако су помагали и у борби против Трампа и против свих непријатеља и ривала либералних глобалиста. На крају крајева ништа није добила или врло мало али је зато уместо хладноратовске равнотеже страха где је имала своју вредност добила глобалистички матрикс у коме она губи позиције. Нарочито је ово отрежњење у неким католичким круговима настало доласком бајденовске радикално либералне „коалиције” на власт у Вашингтону. Ту је где су ковид диктатура фармаколобија, ЛГБТ и еколошки екстремизам либералних кругова постали доминантне идеје водиље а организоване религије препрека у остваривању њу ејџ утопије. Католичка црква је схватила да њено чедо или њен потомак угрожава њен опстанак.

Стога подстрекавање бунта младих, десних и антиваксерских покрета представља неку врсту реакције на антикатоличке циљеве либералних глобалиста који контролишу како Вашингтон тако и Брисел. Други мотив за активан ангажман на пољу организације поректа против корона диктатуре код врха католичке цркве проистичке из првог – а то је да жели да се врати у игру и да контролипе нове политичке покрете или промене у ставовима јавног мњења који све више нагињу ка позицијама умерених антиваксера. Да ли је идеја да формирају нову антиглобалистичку и антиваксерску политичку агенду са странкама које имају политичку перспективу или пак да искористе незадовољсво да би са тим улогом трговали није у овом тренутку јасно.

Како сазнајемо из кругова блиских Ватикану инспирацију за инспирисање и организовање протеста против агресивних мера борбе против короне су имали у литијама које је у Црној Гори подржала и организовала СПЦ у борби против ауторитарног, криминалног и антиправославног режима Мила Ђукановића. Том догађају су велик значај дали и глобалистички медији који су то назвали „повратак у средњи век” и појаву „новог средњовековља” у двадесет првом веку кад се веровало да Хришћанство није више политичке снага која може да мења политичку сцену. Исто тако су закључили западни аналитичари да је режим Мила Ђукановића добио најопаснијег противника – Православну Цркву и народни бунт против кога није имао адекватан одговор. Није могао да оптужује Цркву и народ за ствари којима је до тада успешно дискредитовао своје политичке противнике. Глобалисти су из тога извукли закључак да би се можда могле литије из Црне Горе пребацити и у друге државе и да се искористе као модел слабљења недовољно послушних влада. Са друге стране су католички кругови у том успеху Православне Цркве који је био изнуђен и спонтан видели успешан модел који требају да копирају да би католичка црква остварила своје старе клерикалне циљеве – да би опет била значајан фактор европске политичке сцене. Тако смо дошли до тога да стара католичка црква подржава нове покрете, да ауторитарна структура моћи подржава оне који себе виде као последњи браник слобода у Европи.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Прочитајте још