Српски Бен Хур против глобалног мита о Сребреници

 

Ђоковићева победа и инсистирање на томе да је из Србије, да је Србин симболички поништавају магијско и пропагандно дејство сребреничког псеудоритуала који од муслимана прави невине жртве а од Срба зликовце и монструме.

 

Пише: Бранко Радун

 

 

Десило се у исти дан да је Новак Ђоковић тријумфовао у храму тениса на Вимблдону и да се поновио по ко зна који пут перформанс звани Сребреница Џеносајд. Тако се уместо дана наметнуте кривице за исфабриковани геноцид у Сребреници којим се Србима намеће статус који је имала Немачка после Хитлера Србија славила тријумф Новака Ђоковића.

Неко ће рећи да мало везе имају спектакл у коме тријумфује Новак српски спортиста са политички медијским перформансом у Поточарима у коме се годинама уназад гусла прежвакана прича о општински локалном и српски непланираном „геноциду“ (иако то растаче појам геноцида до непрепознатљивости). На први поглед та два догађаја повезује поред случајног датумског поклапања глобално, то јест глобалистичко, медијско праћење и елементи друштва спектакла.

Новакове победе су утолико значајније и херојскије јер су извојеване у неравноправној борби Новака „против свих“.

Ако се мало дубље погледа ове две приче су повезане. Ноле има статус српског хероја који враћа понос нацији и који се поноси Србијом а глобални медијски конструкт „Сребреница“ има за циљ да за сва времена жигоше Србе као злочинце и као геноцидан народ. Намера Новака је да осим да направи најбољи могући резултат у овом елитном спорту за себе и да врати понос пониженим и депресивним Србима. Његово „поносим се што сам Србин“ је супротно сребреничком „вечна српска срамота“. Стога његова победа и инсистирање на томе да је из Србије, да је Србин симболички поништавају магијско и пропагандно дејство сребреничког псеудоритуала који од муслимана прави невине жртве а од Срба зликовце и монструме.

 

Чак и ако то Новак тог дана то није успео у свету он је то успео код Срба и у Србији. Србија и Срби нису само бомбардовани и мучени ембаргом већ су прошли и данас пролазе непрекидну шибу глобалистичког топлог зеца сваког јула. Србија је не само засута бомбама 1999. а Српска нешто раније већ се против нас води непрекидни психолошки рат са циљем потпуног сламања отпора и слома српског духа кроз глобални и глобализовани мит о Џеносадј Србима а пре свега кроз митологију и ритуалну симболику „геноцида у Сребреници“. У ток контексту значај једног суперхероја спорта попут Новака није довољно схваћена иако се инстиктивно осећа у српском друштву. Новак својим победама и својим понашањем је неко ко погажени национални понос враћа и ко представља утеху и наду да се може победити „Свет који у злу лежи“.

Нолетово „поносим се што сам Србин“ је супротно сребреничком „вечна српска срамота“.

 

Ово осећају Срби који су и инфантилно одушевљени херојским агоном Новака Ђоковића који личи на дешавање у филмском спектаклу Бен Хур у коме поражени и понижени Јевреји виде свог хероја у античком „спортисти“. Ово јасно осећају и непријатељи српског усправљања како домаћи аутошовинисти, тако и наши традиционални мрзитељи у региону али и глобални и глобалистички медији. Стога је Новак на своја леђа привукао бројне стрелице непрекидне медијске кампање која је нарочито активна у Британији али и на Балкану. Најжалосније је као припадници српске квазиелите која себе легитимишу као Друга Србија а узаправо су Антисрбија нападају Новака са нскривеном мржњом јер руши глобалистичку матрицу о српској инфериорности и варварству.

Ово је једино објашењење зашто никада ни једном играчу тениса или спортисти уопште није направљена таква агресивна и подла негативна кампања као Новаку.

Његове патриотске изјаве и одбијање да постане грађанин Британије или САД су му донеле статус српског Бен Хура.

Стога се он борио не само против својих ривала на терену и већ против агресивног дела публике и глобалних медија. Зато су његове победе утолико значајније и херојскије јер су извојеване у неравноправној борби Новака „против свих“. Зато су и његове победе Србима значајније јер су и наше борбе биле борбе против велике силе „против свих“. Идентификација са Новаком је зато дубља и искренија. А поред тога његове патриотске изјаве и одбијање да постане грађанин Британије или САД су му донеле статус српског Бен Хура. Његов тријумф на дан глобалног перформанса „геноцид у Сребреници“ је потврдио тај статус. Одгледајте још једном епски филм Бен Хур и разумећете о чему причамо. Доживећете то.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.