Сви бројеви Балкан Фокуса – Кликни овде

Српска православна црква као камен спотицања сваке црногорске власти

Црногорски премијер Здравко Кривокапић не учи на грешкама својих предходника, који су са власти отишли после вишемесечних литија изазваних доношењем Закона о слободи вјероисповјести, већ наставља политику потискивања Српске православне цркве са простора на којем је она већ осам векова

Српска православна црква у Црној Гори већ 15 година, тачније од сецесије Црне Горе из заједничке државе са
Србијом чека на потписивање Темељног уговора

Епископи из Црне Горе су 11. марта 2021. представили Светом архијерејском синоду Српске православне цркве,
нацрт Темељног уговора у коме је кованица “Православна црква у Црној Гори” четири-пет пута више
употребљена од имена Српска православна црква

Кривокапићеви изговори да не потпише Темељни уговор су: да је неусаглашен, да су спорна два члана, да треба
сачекати избор митрополита и да иначе уопште није тренутак за потписивање

Иако смо сви надали да ће с падом власти Демократске партије социјалиста синути сунце у односима Црне Горе
са Српском православном црквом и Републиком Србијом, то се није догодило. Власт Здравка Кривокапића
наставила је с многим тековинама Ђукановићевог режима, а усудила се да доведе у питање и потписивање
Темељног уговора Црне Горе и Српске православне цркве, и поред тога што је у великој мери изабрана на таласу
величанствених литија. Овај уговор требало би да уреди односе између државе и Цркве, признајући Српској
православној цркви правни легитимитет и историјски континуитет на простору данашње Црне Горе у трајању од
800 година.
Српска православна црква у Црној Гори већ 15 година, тачније од сецесије Црне Горе из заједничке државе са
Србијом чека на потписивање Темељног уговора. На мајском заседању Светог архијерејског сабора Српске
православне цркве, одмах после референума 2006. године, донета је одлука о оснивању Епископског савјета
Црне Горе који је временом преименован у Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори, са надом да би то
могло одобровољоти Ђукановићеву власт.
У намери да збуни власт, Свети архијерејски сабор је на истој седници у мају 2006. доделио почасну односно
„литургијску титулу архиепископа цетињског“ митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.
Тако је почела припрема Темељног уговора којим би требало да се утврди однос Црне Горе с „Православном
црквом у Црној Гори“ односно епархијама Српске православне цркве у овој земљи.
Овај уговор је могао бити склопљен само са сагласношћу Светог архијерејског синода Српске православне цркве,
али је митрополит црногорско-приморски инсистирао да он буде потписник.
Ђукановиу ни то није било довољно па је 2019. кренуо у коначни обрачун са српством Црне Горе када је у
децембру 2019. у глуво доба нођи изгласан Закон о слободи вјероисповијести којим је Српска православна црква

у Црној Гори требало да буде истерана са својих осам векова дугих канонских територија, а њена имовина
конфискована и приписана држави Црној Гори.
Упркос томе што је Ђукановићев режим 30. августа 2020. изгубио изборе и што је Кривокапићева власт наводно
за Српску православну цркву, епископи из Црне Горе су 11. марта 2021. представили Светом архијерејском
синоду Српске православне цркве, нацрт Темељног уговора у коме је кованица “Православна црква у Црној Гори”
четири-пет пута више употребљена од имена Српска православна црква.
То је урађено по инерцији и без лоше намере. Но, показало се и на том примеру да кованицом „Православна
црква у Црној Гори“ и почасном титулом „архиепископа цетињског“ није био збуњен Мило Ђукановић, али је био
збуњен верујући народ, па чак и мањи али утицајни број свештенства који је помислио да делује у оквиру
Архиепископије цетињске Православне цркве у Црној Гори, а не Митрополије црногорско-приморске Српске
православне цркве.

Стога је било нужно да Свети архијерејски синод – током утврђивања коначне верзије Темељног уговора – утврди
да име епархија у Црној Гори може бити само Српска православна црква, да се из употребе надаље искључи
збуњујућа кованица “Православна црква у Црној Гори” и да потписници буду патријарх српски и премијер Црне
Горе. Ово решење је у потпуности било у складу са ставовима српских архијереја у Црној Гори. Српска
православна црква је тиме одлучила да избегне било какве непринципијелне компромисе.

Свети архијерејски синод је 25. марта 2021. усвојио текст Темељног уговора у садашњој форми, а у чијем су
усаглашавању учествовали правни експерти Српске православне цркве и Министарства правде Црне Горе. Текст
Темељног уговора службено је уручен црногорском премијеру Здравку Кривокапићу 14. априла 2021. у
манастиру Ждребаоник, на састанку који је уприличио епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Кривокапић је потом изјавио да је Српска православна црква „задовољна“ текстом из чега је произилазило да је
Темељни уговор већ обострано усаглашен. Али, на истом састанку премијер Кривокапић је казао како је потребно
да тај текст иде на ратификацију у Скупштину Црне Горе, иако је став експерата био да за тим нема никакве
потребе јер није реч о међународном споразуму.

Премијер је убрзо одустао од ратификације у Скупштини Црне Горе, али је одустао и од тога да је текст Темељног
уговора усаглашен, наводећи у протеклих месец дана како два члана нису у складу са Уставом Црне Горе и
позитивним прописима те државе. Тиме је Кривокапић постао опонент патријарху Порфирију, епископу
будимљанско-никшићком Јоаникију и министру правде у Влади Црне Горе Владимиру Лепосавићу, који су сви
рекли – као уосталом и Кривокапић раније – да је текст Темељног уговора усаглашен и да се само ради на
одређивању датума за потписивање.

Притом, Кривокапић је 30. априла 2021. казао како је најбоље сачекати да се изабере митрополит црногорско-
приморски па да се онда потпише споразум. Десетак дана касније је на састанку с две високо рангиране особе
казао како „није тренутак“ за потписивање Темељног уговора Црне Горе и Српске православне цркве. На том
састанку уопште није ни помињао неке наводне спорне чланове којих уистину уопште и нема.
Дакле, Кривокапићеви изговори да не потпише или да унедоглед пролонгира потписивање Темељног уговора су:
да је неусаглашен, да су спорна два члана, да треба сачекати избор митрополита и да иначе уопште није тренутак
за потписивање. Сасвим је могуће да Здравко Кривокапић – који је чак почео да уцењује Српску православну
цркву избором митрополита – уопште нема намеру да потпише Темељни уговор.

Пише: др Александар Раковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *