Срби и Црна Гора

Српски народ у Црној Гори је десетљећима маргинализован, систематски сатиран на свим пољима, ниподаштаван и држан ван институција.

 

 

Пише: Јован Нешић

Последњи удар био је онај на Српску Православну Цркву са краја 2020. године. Тада је устала исконска Црна Гора у борби за опстанак и очување своје душе и образа, чојства и јунаштва. Чинило се на тренутке, нарочито након окончања „литијске револуције“ и изборне победе од 30. августа, да ће бити знатно побољшан положај Срба, али оно што су Срби добили на изборима страни фактори,  другосрбијански таблоид  „Вијести” (највећи медијски концерн) и Друга фамилија су готово поништили. Темељни уговор више није тема, као ни попис, Србима и даље није дозвољено да уђу у владу, сем ако нису „подобни“. У затворима Црне Горе уместо корумпираних политичара, тајкуна икриминалаца нашли су се Дара са Смоковица и Лука Војводић, неправедно утамничени српски младић.

Шта је, кад и где тачно пошло наопако?

 

Мило Ђукановић више нема неспорну и безусловну међународну подршку, што је постало потпуно јасно након последње званичне посете Ангеле Меркел Балкану, али и најновије афере „Пандора папири“. Ђукановић за своје сумануте акције није добио подршку чак ни нове америчке администрације Џоа Бајдена, те је  јасно да више нема употребну вредност. Међутим мало шта се променило у Црној Гори након Мила. Најближи сарадник блаженопочившег митрополита Амфилохија, бивши министар правде, Владимир Лепосавић је показао да су чак и они ретки Срби у влади лако смењиви. Са друге стране немогућност смене кадрова УРЕ и Жељка Ивановића (попут Сергеја Секулића) показује ко поседује кључну моћ у политичким дешавањима. Нова Влада Црне Горе почива на недемократским принципима и општој хистерији спиновања најгледанијег и најчитанијег медија „Вијести“ које су тренутно у власти другосрбијанских и сорошевских медијских тајкуна. Сага око Темељног уговора се наставила у недоглед, јавност је већ постала уморна од обмањивања датумом за његово потписивање. Кривокапић и његови сарадници су помињали неколико датума, а последњи је био на годишњицу смрти блаженопочившег митрополита, што се као и многа Здравкова обећања није остварило. Споран је и попис, који се очигледно неће десити у Црној Гори, пошто је раст „српског фактора“неприхватљив разним струјама,  оним које почивају на идеологији Дрљевића и онима са двоструким идентитетом.

Док се Срби боре за основне токове демократије над њима се спроводи прећутни апартхејд обојен борбама за европске вредности и ЕУ интеграције, а суштински се крши основни принцип демократије, а то је изборна воља грађана. Друга фамилија показује свој антисрпски карактер коришћењем терминологије србофобичних екстремиста попут кованице „Црква Србије“ и осталих флоскула које се везују за такозвани великосрпски хегемонизам. Таква реторика има за циљ само даљу деструкцију српског културног бића, али и разједињавање Срба. Довољно је погледати како су „Вијести“ писале о митрополиту Амфилохију до 2019. године и сетити се недавних увреда упућиваних патријарху Порфирију и митрополиту Јоаникију. Суштински то је оно што стварни носиоци власти у Црној Гори мисле о Србима. Влада сем пописа није решила ни тужилачке законе, бирачке спискове нити демонтажу ДПС хоботнице. „Стручњак“ за безбедност Дритан Абазовић, Секулић и стари Милов кадар Миливоје Катнић примењују законе спортског рибилова у обрачуну са криминалом. Најбољу слику судства и стања у сектору безбезбедности Црне Горе, која је под контролом УРЕ и „Вијести” дочарава недавна заплена кокаина у бананама. Човек ухапшен за шверц преко тоне кокаина дошао је код кума на саслушање, да би био пуштен да се брани са слободе. У исто време је утамничен младић Лука Војводић, након медијске хајке и физичког малтретирања од стране полиције Црне Горе. Ни Дари са Смоковца, симпатичној баки, а непоколебљивом борцу против антисрпства није опроштено ношење тробојке. Дританови и Секулићеви експерти су јој стали у крај, мада је касније пуштена под притиском  јавности. За то време „Вијести” врше  промоцију „здравог ткива“ ДПС-а и бившег премијера Душка Марковића који је пре избора прошле године претио етничким чишћењем Срба, али је и човек који је део суштинског система од АНБ до разних прљавих радњи у име ДПС-а. Када је то „здраво ткиво“ замислите какав је остатак. Поједини најверни фанови ДПС-а само мењају дресове попут Жељка Ђукића и Милана Петричевића док се сви Срби склањају систематски и са споредних и са суштински небитних функција.

Србима у Црној Гори следи политичка борба за основна права. Срби су државотворан народ који пре свега жели промену криминализованог система Црне Горе. Здравко Кривокапић је за време читавог свог мандата показао само једном одлучност на опште одушевљење грађана Црне Горе, онда када је обезбедио устоличење митрополита на Цетињу. Добио је јасан сигнал да Срби, СПЦ желе да сарађују и да има пружену братску руку, његово је да узврати.

Идентитетска питања су строго везана за политичка дешавања. Приближавање Демократа и ДФ је показало једину јасну будућност, где ће Демократе задобити гласаче ДПС-а који логиком здравог разума неће остати на антисрпским, антицрквеним становиштима зарад бенефита бивше власти која практично више нема подршку ни међународног фактора. УРА ће покушати формирати неку нову власт са структурама Здравка Кривокапића и Милојка Спајића и мањинама за рачун Друге фамилије и вероватно уз свесрдну помоћ британске и америчке амбасаде која увјек има фокус на безбедносном сектору. Срби у Црној Гори су одолели искушењима, остали су доследни себи, они су започели рушење режима Мила Ђукановића, они ће га и завршити вероватно на председничким изборима. Срби су вазда слободу доносили, али и демократске промене на Балкан, тако ће бити и у  Црној Гори.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Прочитајте још