Самит Г7 – антикинеска реторика и пацке Русији

 

Самит је прошао у сенци пандемије и промјене предсједника у САД. Закључци самита су – Америка се враћа у глобалне институције, Кина је главни проблем а Русија је прошла са опоменом „разредног старешине“.

 

Пише: Мирко Миличић

 

 

Готово двије године након последњег самита, имали смо прилику да поново на окупу видимо лидере земаља Г7. Претходна година је донијела велике изазове, а самим тим и промјене на геополитичкој сцени, а кључни фактори који су допринијели томе су били пандемија ЦОВИД-19, као и предсједнички избори у Сједињеним Америчким Државама.

 

Оба ова фактора су итекако утицала на односе између лидера земаља Г7. Утицај пандемије је толики, да је самит претходне године морао бити отказан, а самим тим се пандемија и наметнула као једна од главних тема на овогодишњем самиту.

 

Предсједнички избори у САД су донијели поновно обртање спољнополитичког курса – са Трампове меке изолације и стављања САД-а на прво мјесто, до Бајденовог искорака ка запостављеним савезницима и поновног успостављања статуса quо.

 

Топао дочек, као и присни сусрети предсједника Бајдена са свим лидерима Г7 (па чак и са Борисом Џонсоном којег је претходно окарактерисао као „Трамповог физичког и емотивног клона“), показали су да је са спољно-политичким курсом Доналда Трампа готово. Приликом сусрета са француским предсједником Емануелом Макроном, као одговор на његово питање „да ли се Америка вратила“, предсједник Бајден је одговорио „Да, дефинитивно.“

Иако су добри односи између предсједника САД-а и осталих лидера Г7 обновљени, а дисонантни тонови утихнули, разлике опстају. Највише заједничког језика, лидери Г7, као и гости самита су пронашли на тему рјешавања свјетске кризе узроковане пандемијом ЦОВИД-19. Лидери Г7 су се заједнички обавезали да ће испоручити 1 милијарду вакцина неразвијеним земљама и земљама у развоју (од којих ће 500 милиона испоручити САД), као и да се од Кине затражи да истражи поријекло коронавируса.

 

За разлику од конкретних иницијатива везаних за пандемију ЦОВИД-19, о иницијативи предсједника Бајдена о изградњи глобалног инфраструктурног програма који ће парирати кинеској иницијативи „Појаса и пута“ (Belt and road initiative) није било неког детаљнијег говора, иако се она нашла у завршној изјави лидера Г7.Такође, лидери земаља Г7 су били уједињени по питању гушења људских права, првенствено у Хонгконгу и провинцији Синђан. Није било могуће пронаћи заједнички језик ни око конкретног датума до којег треба обуставити употребу фосилних горива, иако су у заједничком саопштењу поновили да се обустава треба десити „не касније од 2050“, што је свакако оставило простора Кини да неометано настави са сопственом употребом истих.

 

Бајден је готово обновио хладноратовску блоковску подјелу на „демократије и ауторитарне режиме“ (много блажа, али можда опаснија верзија „Осовине зла“ Џоржа Буша млађег), иако, за разлику од хладног рата, многе земље демократије данас умногоме зависе од тзв. „ауторитарних режима“. Можда је најбоље навести примјер Њемачке, која заједно са Русијом гради гасовод „Сјеверни ток 2“.

Самит Г7 у Корнволу је дефинитивно поправио неке ствари за западни блок, као што је и сам Бајден рекао – САД су се вратиле у игру и почеле су да успостављају заједнички фронт против растућег кинеског утицаја и руске регионалне експанзије.

Када је у питању Руска федерација, лидери Г7 су истакли да она мора зауставити тестирање хемијског оружја, гушење људских слобода, као и да мора пронаћи одговорне за сајбер нападе.

Посебно су истакли питање Украјине и позвали Русију да повуче своје јединице са источне границе са Украјином, те да се посвети дијалогу.

 

Овакав наратив је пажљиво конструисан пред састанак предсједника Бајдена са предсједником Русије – Владимиром Путином. Остаје нејасно, додуше, колику је подршку осталих лидера земаља Г7 пред састанак са Путином добио предсједник Бајден.

 

Самит Г7 у Корнволу је дефинитивно поправио неке ствари за западни блок, као што је и сам Бајден рекао – САД су се вратиле у игру и почеле су да успостављају заједнички фронт против растућег кинеског утицаја и руске регионалне експанзије. Коликом пријетњом Кина сматра овај блок, остаје да видимо, али индикативно је да је чак и током трајања самита, кинеска амбасада у Лондону оштро осудила анти-кинеску реторику самита.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Прочитајте још