Реч уредника: 800.000 гласова патриотске тихе већине и бојкот без бојкота

800.000 гласова патриотске тихе већине и бојкот без бојкота

Званично 800 000 гласова на референдуму за опцију НЕ дало је наду суверенистима и патриотској опозицији, односно њиховим гласачима и симпатизерима, који су највећим делом били опредељени против промене Устава и изнели ову кампању на друштвеним мрежама, без медијске подршке и без озбиљних ресурса, да постоји могућност, наравно, под условом да изађу јединствено на изборе, не само да уђу у Скупштину, већ и да освоје и двоцифрен проценат гласова. Како референдум одмиче а избори се примичу, то очекивање се полако тањи јер тај део опозиције не показује претеране знаке живота у предизборној кампањи а камоли спремност да се уједини.
За разлику од грађанске опозиције која је дословно у конфузији после референдума који су будаласто бојкотовали, патриотска опозиција је барем на тренутак деловала као озбиљна алтернатива владајућој коалицији. Тим резултатом су многи изненађени. Но још увек није касно да се суверенисти и патриоте тргну из учмалости и поспаности те изађу са једном или две листе и капитализују референдумско расположење гласача.
За грађанску опозицију, иако, за разлику од патриота, поседује и огромне ресурсе и бројне медије, нема превише оптимизма. Готово на дневном нивоу избацују по једног кандидата за председничке изборе. Тим темпом до избора ће имати десетину кандидата. Јасно је да нико не очекује да ће било који кандидат победити Вучића на председничким изборима, али је заиста непотребно збуњивати своје гласачко тело безбројним и безбојним кандидатима. Ту да додамо и изазивање тензија у коалицијама кроз понижавање својих коалиционих партнера, као што се догодило приликом најаве кандидатуре Поноша од стране Ђиласа.
Ако се већ одустало од бојкота избора и ако не постоји превише наде за председничке изборе, барем постоји могућност да се на градским изборима у Београду може постићи известан успех. Но ако грађанска опозиција настави овакву конфузну и комичну предизборну кампању, изгубиће поверење и оних гласача који би гласали за њих, те ће и за Београдске изборе изостати резултати. Бледи и «непрепознатљиви» кандидати, поделе и надгорњавања у опозицији су ветар у леђа владајућој коалицији. Да не говоримо о томе да се два месеца пред изборе не избацује кандидат за председника – тад се кампања само финишира. После такве предизборне кампање нико неће пасти на причу како је Вучић покрао изборе или како није било фер услова јер је то заправо бојкотовање избора без званичног уласка у бојкот.

Жељко Ињац

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *