Повлачење САД из Авганистана дестабилизује Централну Азију и доноси мирис ратова

Повлачење Америке из Авганистана води јачању исламизма у Авганистану али и у Централној Азији је ноћна мора за Кину и проблем за Русију. Ова ситуација води ка сукобима и ратовима.

Аутор: Геополитички тим Балканфокус

Један од најважнијих договора који су Сједињене Америчке Државе направиле у поседњих 20 година је онај са талибанима у Авганистану а њихово разумевање да неће бити напада на америчке трупе са авганистанске територије је омогућило брже повлачење америчких снага.
Без обзира на то што су многе земље тај потез америчке администрације виделе као преурањен и ризичан, испоставља се да је опстанак талибана далеко важнији по америчке интересе него стабилност Авганистана и региона централне и југоисточне Азије. Треба се сетити да је талибнаски покрет формиран под покровитељством САД да се пре четри деценије подрива моћ СССР-а у централној Азији.

Проамеричка влада у Кабулу „пуштена низ воду“

Док амерички преседник Бајден и амерички званичници у својим изјавама истичу како је постизање мира на тим просторима даље могуће и без присуства америчких трупа, очигледно је да они не маре на страх проамеричке владе Авганистана која има утисак да је „пуштена низ воду“ због стратешких разлога САД. Мало се мари за кршење људских права Авганистанаца, којих је узгед буди речено већ више од стотину погинуло (од почетка повлачења САД). Повлачење америчких трупа је сасвим очекивано омогућило талибанима да преузму контролу над северним делом земље и важним граничним прелазима и претендују да преузму контролу над три регионална града Кабулом, Кандахаром и Хератом где тренутно изводе нападе и воде борбе са авганистанском војском. Авганистан је земља која се простире на више од 650.000 квадратних километара те је званичној војсци услед непотизма и пада морала у својим редовима, тешко да покрију толику територију и одупру се фанатичној решености талибанских снага да напредују и преузму територију.

Такође, приметна је и промена става председника Авганистана, Ашрафа Ганија који је изјавио: да би „могла постојати потреба за ребалансом ситуације, а виши циљ Владе је постизање политичког решења у Авганистану“. Очигледно је да је схватио ограничења војне моћи којом располаже и импликације америчке политике која је за њега поразна. Ово је наметнуто „прихватање стварности“ од човека који није био вољан да уступи простор талибанима.

Договор између САД и талибана не подразумева само заједничке напоре у операцијама против Исламске државе или Ал Каиде, већ и начин на који САД могу неутралисати растући кинески, руски и ирански утицај у Авганистану али и на ширим просторима централне Азије.

Кина забринута због новог таласа исламизма на граници

Повлачење САД из Авганистана и јачање исламистичког покрета посебна је брига за Пекинг, који се плаши поновног избијања милитантног ислама дуж своје границе. Кина је именовала новог војног заповедника у Синђијангу, где су власти затвориле више од милион припадника муслиманских мањина у покушај сузбијања тероризма и радикализма.

Кина и Русија брину за своје границе али ће на удару бити државе централне Азије. Хаос на тим просторима пресеца кинески мегапројекат „пут свиле“ а прави и велике проблеме Русији. А то је све велика увертира за нове ратове на тим просторима.

Генерал-потпуковник Ванг Хаиђианг надгледаће масовно војно присуство у пространом северозападном региону који се граничи са неколико нестабилних држава централне Азије, заједно са Пакистаном и Авганистаном, из којих се повлаче америчке трупе. Кинески министар иностраних послова Ванг Ји прошле недеље је угостио делегацију талибана, који брзо остварују територијалне предности у Авганистану и тренутно се боре за велике градове. Ванг је рекао званичницима да се Кина нада да ће се талибани фокусирати на мировне преговоре и радити на јединству свих фракција и етничких група. Он је такође рекао да се Кина нада да ће се талибани „одлучно носити“ са Исламским покретом Источни Туркистан, групом за коју Кина тврди да предводи притисак за независност у Синђијангу. Кина се нада да се талибанске снаге могу контролисати и усмерити против исламистичких група које угрожавају националне интересе Кине која има претензије да у Азији буде број један.

Русија се нада да проблем исламизма може да остане у границама Авганистана

Русија је позвала на проширени састанак тројке да погура унутаравганистанске разговоре за проналажење политичког решења у Авганистану у време када су талибани покренули масовну офанзиву која је недавно проширена на градове као што су Кандахар, Херат и Лашкаргах. Састанак „проширене тројке“ заказан је за 11. август у Катару. Проширена тројка одржала је своја последња два састанка у Москви 18. марта и у Дохи 30. априла. Русија очекује да ће се талибанско питање држати под контролом и у оквирима граница Авганистана што је мало вероватно ако они преузму контролу над овом великом земљом.

Индија је забринута иако је свесна да су мете исламизма пре свега Кина и Русија

Велику забринутост за стање у Авганистану изражава и Индија, која је раме уз раме са Америкацима последњих година и са више од три милијарде америчих долара уложених у изградњу капацитета да се Авганистан врати нормалном животу стекла место за столом када се одлучује о судбини централне и јужне Азије. Посебно у условима када је на састанцима тројке (ТРОИКА) присутан и Пакистан, који подржава талибанске снаге (које су иначе и настале у кооперацији пакистанских, америчких и саудијских служби).

Индија није позвана на кључни састанак који је наредне недеље сазвала Русија о промењљивој и ризичној ситуацији у Авганистану, а очекује се да ће му присуствовати Пакистан, Кина и САД, чак и када је Њу Делхи у четвртак покушао умањити његово одсуство, рекавши да редовно сарађује са Русијом о Авганистану. Прошлог месеца, руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је у Ташкенту да ће Русија наставити да ради са Индијом и другим земљама које могу утицати на ситуацију у Авганистану.

У међувремену, Индија која председава СБ УН у августу, сазвала је хитну седницу Савета безбедности о Авганистану јер схвата колико је ситуација драматична и изузетно битна за индијске националне интересе. Иако је Индија подржала владу председника Ашрафа Ганија, она се више пута противила наметању било каквог режима силом. Међутим, изгледа да се руска страна противи наставку рада те владе и залаже се за њену смену.

Индија је отворила дијалог са талибанима преко незваничних канала. Недавна изјава портпарола талибана да Индија мора бити непристрасна и према талибанима и према авганистанској влади изгледа да представља нови изазов. Данас је веће питање: колико далеко је Индија спремна да иде? Шта је њен национални интерес? Да ли је Индија вољна да формално призна будућу авганистанску администрацију, чак и ако доминирају талибани?

Америчко напуштање Авганистана не само да доводи на власт милитантне талибане у овој земљи већ оствара врата пенетрацији исламизма у земље централне Азије. Кина и Русија брину за своје границе али ће на удару бити државе централне Азије. Хаос на тим просторима пресеца кинески мегапројекат „пут свиле“ а прави и велике проблеме Русији. А то је све велика увертира за нове ратове на тим просторима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *