Правоснажна пресуда генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу, наишла је на дијаметрално супротна становишта, не само етнички гледано на просторима Федерације БиХ и Републике Српске, него и шире у региону Западног Балкана и међународне јавности.
Пише: Данијела Чанковић
Кад су у питању политички представници Републике Србије карактеристично је да они не негирају злочин Ратка Младића, али постављају питање оправданости постојања Међународног резидуалног механизма за кривичне судове јер је у питању селективна правда по којој нико не одговара за српске жртве.
Правоснажна пресуда генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу, наишла је на дијаметрално супротна становишта, не само етнички гледано на просторима Федерације БиХ и Републике Српске, него и шире у региону Западног Балкана и међународне јавности. Кад су у питању политички представници Републике Србије карактеристично је да они не негирају злочин Ратка Младића, али постављају питање оправданости постојања Међународног резидуалног механизма за кривичне судове јер је у питању селективна правда по којој нико не одговара за српске жртве.
Радио Слободна Европа пренео је ставове муслиманске и хрватске стране који су идентични по питању правоснажне пресуде бившем генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу, на доживотну робију због геноцида и злочина против човечности. Ови ставови изричито и недвосмислено потврђују да је Ратко Младић крив по свим тачкама оптужнице, али изражено је и жаљење што није осуђен за геноцид у још шест општина у БиХ, (Кључ, Сански Мост, Приједор, Власеница, Фоча, Котор Варош). Хрватски адвокат, Весна Шкаре Ожболт је такође у овом смислу истакла да су остале недоречене квалификације геноцида у Шкабрњи. „Те су ствари испале из контекста и нису добиле свој праворјек у доживотној казни за злочин“.
BBC наводи да је Ратко Младић спроводио политички план осмишљен на врху са циљем да нестану делови муслиманског ентитета.
Хрватска влада такође је поздравила пресуду суда у Хагу Ратку Младићу, али је изразила незадовољство што није утврђено учешће највиших функционера Србије у свеобухватном удруженом злочиначком подухвату.
Сарајевски медији у свим својим насловима заједнички потврђују да је Ратко Младић злочинац који је крив за геноцид и злочине против човечности. Ову пресуду смо очекивали, истакао је директор Меморијалног центра Сребреница – Поточари, Емир Суљагић и додао је да је реч о државном злочину, а доказ за то му је Вучићева изјава у којој је он поводом осуде Младића истиче да је то јако тежак дан за Србију.
Заједно са хрватском и бошњачком јавношћу и западни медији оркестрирано одобравају пресуду Младићу, истичући да се њом заправо завршава једно од најкрвавијих поглавља модерне европске историје. Основна оцена ових медија је да се сенка ових злочина у БиХ шири и ван Балкана, инспиришући тако екстремну десницу у свету.
Њујорк Тајмс одобравајући правоснажну пресуду Ратку Младићу, посебно износи чињеницу да је он војно лице бруталне тројке који су на политичкој страни водили бившу Југославију – председник Слободан Милошевић и бивши лидер босанских Срба, Радован Караџић.
Наводи BBC – а такође истичу да је Ратко Младић спроводио политички план осмишљен на врху са циљем да нестану делови муслиманског ентитета. Изјаве шефице мисије ОЕБС-а, Кетрин Кавалан, као и Жозефа Борелија, шефа европске дипломатије и европског комесара за проширење, Оливера Вархеља иду у истом смеру јер по њима порицање геноцида и величање злочинаца не доприноси изградњи трајног мира и противречи европским вредностима. Главни хашки тужилац, Серж Брамерц, надовезује се на ову реторику истичући да је задовољан пресудом Ратку Младићу, који је био симбол глобалне некажњивости. Истаћи ћемо мишљење председника Механизма у Хагу, Кармел Ађијуса, који се не разликује од претходно наведених јер је и за њега пресуда Младићу врхунско достигнуће које шаље снажну поруку жртвама да ће извршиоци ужасних злочина на крају бити доведени до правде невезано за њихову позицију. Амерички председник Џо Бајден такође се изјаснио и поздравио пресуду Ратку Младићу назвавши је историјском, будући да она показује да ће одговарати они који чине ужасне злочине, уз наду да ће је поштовати лидери у региону.
Посебно бисмо се осврнули на изјаве појединих представника из региона Западног Балкана. Док су једни задовољни пресудом, други је осуђују. Тако премијер самопроглашеног Косова, Аљбин Курти указује да је Ратко Младић касапин БиХ и да га је Србија крила и приказала као хероја и по њему је ова пресуда знак да морају престати српска порицања злочина из прошлости у БиХ и на Косову. Супротно овоме имамо став који је саопштила Нова српска демократија и чланица Демократског фронта у Црној Гори истичући да је пресуда Ратку Младићу срамна и да је Младић победник, а да је Хашки трибунал овом пресудом потврдио да је антисрпска творевина чија је намера да људе који су некад били вође представи као кривце за грађански рат на подручју СФРЈ. Занимљив је и предлог представника Срба из региона Миодрага Линта, који осуђујући изречену пресуду Младићу уједно је и затражио да Влада Србије оснује Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије, који би имао задатак да се бори за истину у међународној заједници и да прикупи чињенице које би биле основ да се преиспитају хашке пресуде према којима су Срби одговорни за све злочине.
Пресуда Ратку Младићу у Републици Српској изазвала је очекивано снажно незадовољство и огорченост радом Хашког трибунала.
Постоје и другачија мишљења међународних представника која иду у прилог критике Хашког трибунала. Пример за то је изјава представника Руске федерације у Савету безбедности УН, у којој се истиче да пресуда Младићу представља велику мрљу у раду Трибунала. „Готово 30 година пристрасна и скупа машинерија правде Хашког трибунала методично меље животе учесника ратова на Балкану“. Он такође истиче да Међународни резидуални механизам није допринео помирењу међу балканским заједницама јер не постоји довољно поштовања у вези са изреченим пресудама у којима се једна страна кажњава, а истовремено се заташкавају лоша дела других страна.
Пресуда Ратку Младићу у Републици Српској изазвала је очекивано снажно незадовољство и огорченост радом Хашког трибунала. Председница Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Републике Српске Радован Вишковић и председник Парламента РС – Недељко Чубриловић, оштро су критиковали правоснажну пресуду Хашког трибунала бившем генаралу Војске Републике Српске, којом је осуђен на доживотну робију за геноцид и злочин против човечности над несрбима током рата у БиХ. Посебно ћемо издвојити изјаву српског члана Председништва БиХ, Милорада Додика, у којој он критикује хашку пресуду Младићу и истиче да она нема везе са правом и правдом. „Каква је то правда ако ову пресуду у својим домовима слушају са слободе Насер Орић, Анте Готовина, Ејуб Ганић, Атиф Дудаковић и многи други који су починили злочине према Србима“, запитао се он.
Политички врх у Србији на челу са Вучићем истиче да Механизам у Хагу дели селективну правду. Изјава председника Вучића на седници Савета безбедности УН, односи се на то да је Србија осудила ужасне злочине у Сребреници, као и све друге злочине на просторима бивше Југославије. Србија је једина која отворено говори о злочинима који су починили Срби, а друге земље не говоре о злочинима који су починили представници тих народа над српским народом. Због тога је поручио Србима да држе главу горе и да српски народ није осуђен ни за шта.
Истакао је и то да су хтватски генерали и Насер Орић у првој инстанци осуђени, а потом ослобођени, а да су сви сведоци у случају Рамуша Харадинаја убијени или су се убили под чудним околностима. Ова врста селективне правде може да спречи сарадњу, али ми ћемо гледати у будућност, додао је он. Министар унутрашњих послова, Александар Вулин оцењујући пресуду Ратку Младићу у писаној изјави је истакао да је она заправо пресуда правди и да је Механизам изгубио сврху свог постојања јер његови чланови примају само велики новац и своје лажу приказују као нашу истину. „Младић је крив јер је одговорио на злочине Насера Орића, али Насер Орић није крив за поклоне српске цивиле у Подрињу, Младић је крив јер је командовао војском Срба у српским селима око Сарајева где су његови војници рођени и одрасли, али није крив Изетбеговић јер у Сарајеву нема више Срба, али има масовних гробница. Успостављен, не да би тражио правду и допринео помирењу, већ да би судио Србима, Хашки трибунал је испунио своју сврху“.
