Овакву опозицију би пожелели само својим непријатељима

Празник посвећен националном јединству и српској застави који је обележен и у Србији и у Републици Српској (било је српских застава и по Црној Гори) су подржали и људи који иначе нису наклоњени овој власти или су политички неутрални.

Пише: Василије Мишковић

Власт је последњих година кренула у кампању коју бисмо могли назвати патриотском а коју њени леволиберални и грађански опоненти називају националистичком. Довољно је сетити се обележавања страдања Срба током прогона и погрома 1995 које је постало нека врста националног дана сећања на српске жртве, па подизање импозантног споменика Стефану Немањи, емитовање филма „Дара из Јасеновца” или законодавна подршка ћирилици који су изазвали јаке емоције у јавности. Последњи догађај тог типа је празник српског јединства и српске заставе. Kао по правилу на сваку такву активност власти осула се паљба из медијских и интелектуалних оруђа и оружја са позиција леволибералних позиција грађанске опозиције и другосрбијанске антисрпске хистерије. Медији који су у власништву странаца или су блиски опозицији су водили кампању против тих, да кажемо, репера националног идентитета (страдање Срба, ћирилица, застава) чиме су само одбили од себе добар део тихе већине која је патриотски и конзервативно настројена.

Празник посвећен националном јединству и српској застави који је обележен и у Србији и у Републици Српској (било је српских застава и по Црној Гори) су подржали и људи који иначе нису наклоњени овој власти или су политички неутрални. Тако је велики глумац Петар Божовић својим учешћем у обележавању овог празника дао националну надстраначку ноту. Са друге стране из редова другосрбијанске квазиелите и грађанске опозиције су стизале отровне стрелице типа „то је национализам и уперен је против других народа” или „колико то кошта”. Читава кампања у медијима које контролишу и друштвене мреже на којима имају значајно професионално присуство је била изузетно агресивна и негативна. Но опет им се то вратило као бумеранг јер су против себе добили не само оне који подржавају власт већ и оне који су опозиционо и патриотски настројени. Групација коју представљају патриотски покрети, организације, портали и утицајни појединци на друштвеним мрежама је на њихову агресију одговорила сличном мером. Тако је грађанска опозиција која се ослања на другосрбијански естаблишмент још једном пуцала себи у ногу и уместо да поентира и ојача своју позицију у друштву створила себи још огорченијог противника у виду патритске Србије.

Неки су склони да мотивацију власти да уведе један такав „српски” празник виде у политичком маркетингу и најављеним изборима за пролеће следеће године. Други опет то виде као лукаву стратегију владајућих спин доктора да се на овај начин изведе на чистац антидржавни и анационални дух који влада у грађанској опозицији и који као такав не може имати значајнију подршку јавности. Сходно томе се затвара могућ потенцијално проблематичан (због Kосова) десни или национални бок у позицијама власти. Kад томе додамо да грађанска опозиција непрекидно у први план гура људе попут Саше Јанковића или Маринике Тепић који су се својим ставовима око „геноцида у Сребреници” или „независног Kосова” компромитовали у јавности прича о губитничкој опозицији постаје комплетна.

Да нису сви баш толики мазохисти или пак да не мисле само о томе шта ће рећи амбасадор показује и реакција Вука Јеремића. Он је рекао како ће кад он дође на власт и поред лустрације задржати овај празник. Од њега је то врло великодушно нарочито ако се има у виду да је подршка коју има у јавности на нивоу статистичке грешке. Неки други су једноставно ову тему прескочили схватајући да је немогућа мисија објаснити да напад на празник националног јединства и српске заставе није напад на заставу већ на Вучића.

Нама је жао што је део опозиције који себе зове грађанском подлегао антисрпској и антидржавној кампањи и штавише пригрлио је као своју. Нама је потребна сасвим другачија опозиција – национално одговорна и са осећајем за државу. Овакву опозицију би можда пожелели само својим непријатељима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Прочитајте још