Од Београда до Јерусалима: Отварање Привредне коморе Србије у израелској престоници

Од Београда до Јерусалима

АЛЕКСАНДАР НИКОЛИЋ,
почасни конзул Републике Србије у Израелу

Отварање Привредне коморе Србије у израелској престоници

Мајкл Фројнд

Прошлог месеца, као знак даљег побољшавања односа између Јерусалима и Београда, Привредна комора Србије је отворила представништво у израелској престоници. Представништво, једно од седам таквих које је Србија отворила широм света, има за циљ да промовише јаче економске и привредне везе као и да ствара услове за потписивање Споразума о слободној трговини између Израела и Србије.
На челу канцеларије је Александар Николић, београдски Јеврејин који је дипломирао на Хебрејском универзитету а пре тога је био члан Извршног одбора Савеза јеврејских општина Југославије. У Израелу Николић је радио као Менаџер за набавку у Гаон групи а тренутно је Почасни конзул Републике Србије у Израелу. Он је у интервјуу за Магазин говорио о значају локације канцеларије у Јерусалиму при чему је нагласио историјске везе Срба и Јевреја, на чијем унапређивању је дуго радио.

Честитамо вам на отварању представништва Привредне коморе Србије у Јерусалиму. Шта ће бити кључна тачка рада представништва и који је значај њеног присуства у Јерусалиму?
Хвала вам, ово је веома дирљив тренутак. Ја бих поделио кључне тачке рада на два дела. Први је јачање веза у разним пољима као што су Ај Ти, иновације и високо технолошки екосистем. Са својом јефтином али добро образованом радном снагом, Србија већ неко време ради на стварању услова како би служила као примамљив партнер у области високе технологије. Израел је већ одавно признат као стартап држава, и многе израелске фирме већ играју значајну улогу у напретку српског Ај Ти сектора. Високо рангиране српске институције и организације су укључене у ову билатералну сарадњу, почевши са кабинетом премијера у Београду. Друга кључна тачка нашег представништва је анализирање и помагање у превазилажењу препрека које могу да настану током трговинске размене, да допринесемо окружењу које је потребно за потписивање Споразума о слободној трговини као и да проширимо домет српских производа који су доступни на израелском тржишту. Наравно ми желимо и да подстичемо израелске инвестиције у Србији, поготово у сфери обновљиве енергије.
У вези локације наше канцеларије, драго ми је да видим да је присуство српских организација у Јерусалиму обновљено. Град Давида је тако драг и важан за Србе још од периода Светог Саве и краља Милутина. Духовно обновљени протеклих деценија, Срби виде Јерусалим као једно од најбитнијих места у вези са својим индетитетом. Отварање канцеларије у Јерусалиму је још један чин који наглашава српско традиционално пријатељски став према јеврејском народу.

Како би ви описали историјску позадину односа Јевреја и Срба као и Државе Израел и Републике Србије?
Ја бих желео да наведем два историјска догађаја. Србија је била прва држава на свету која је подржала Балфурову декларацију. По предлогу капетана Давида Албале, Јеврејина који је служио у српској војсци, начелник српске ратне мисије у Вашингтону Миленко Радомар Веснић, који је касније служио као члан кабинета и председник Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, потписао је декларацију и будућу државу је назвао по свом тренутном имену: Израел.
Други догађај је нажалост заједничка патња наша два народа, заједно са Ромима током Другог светског рата и Холокауста. То се догодило у Независној Држави Хрватској, једној од двеју марионетских држава које је створила нацистичка Немачка, којом је управљао усташки режим. Користећи садистичке ручне методе масовних убистава, логором смрти Јасеновац су управљале усташе у окупираној Европи током ратног периода, при чему су Јевреји и Срби умирали једни поред других.
Ова два догађаја су главна емотивна основа на којој прагматични и узајамно корисни односи треба да се граде међу нама.

До које мере је српска јавност свесна тих веома специјалних момената у нашој заједничкој историји?

Током касних 1980-их када је почео постепен распад југословенског комунистичког режима, Срби су почели да гледају ка свом аутентичном духовном, културном и историјском наслеђу, које је било систематски занемарено 40 година. То је био велики јаз који је требало премостити. Велика количина истраживања и јавних подухвата су била спроведена протеклих деценија што је створило значајну свест код Срба о њиховој вези са Јеврејима а самим тим и са Државом Израел.
Мада су често непријатно изненађени са, уопштено говорећи, недостатком израелске свести о тим специјалним моментима у нашој заједничкој историји. Ипак, веома је охрабрујуће дасу у последњих пар година, одговорне институције постале укључене у доприношењу ка већем разумевању. Ово подразумева српску амбасаду у Тел Авиву, Универзитет у Београду, Народну библиотеку Србије, Архив Војводине, Музеј геноцида у Београду и епископа пакрачко-славонског Јована. Али више треба да се уради да би се створило језгро стручњака који би учили и подучавали о обе културе и цивилизације. Надамо се да ће стварање академске везе између двеју земаља, конкретно између Универзитета у Београду и Кирјат Оно колеџа у Јерусалиму, допринети развитку овог циља.

Како је данашњи Израел виђен у Србији?

Привенствено као стартап држава и колеква иновација. Израел је виђен као средиште високе технологије са ефикасном војном индустријом и као пример да се следи у многим пољима. Од како се ковид пандемија глобално проширила, ова идеја је даље ојачала. Успеси јеврејске државе у пољопривреди, водопривреди и пречишћавању отпадних вода су високо цењени. Израелска прилагодљивост и упорност у свету, који је често антагонистичан према њему, је инспирисао одређен вид дивљења. Ипак, постоји много тога што се може још урадити, поготово у пољима културе и уметности, иако је већина познатих израелских писаца већ преведена на српски.

Која су главне области трговине и размене између две земље?

Оне укључују механичке и хемијске компоненте, производе од гуме, полиетилен, полипропилен и поливинил-хлорид компоненте, храну за кућне љубимце, цигаре, намештај и замрзнуто бобичасто воће. Ми смо сведоци великом расту израелских Ај Ти компанија које ангажују фриленсере из Србије.

Са друге стране, најистакнутије израелске инвестиције у Србији су биле фокусиране на обновљиву енергију и саобраћајну инфраструктуру као и некретнине. Привредна комора Србије је једна од најпрофесионалнијих и најискуснијих организација у Србији. Она свакако поседује механизме ради давања услуга и има могућност да допре до свих одговорних званичника. Њен председник, Марко Чадеж, је веома угледан у многим земљама, као на пример у Немачкој. Надамо се да ће трговина и размена између Израела и Србије наставити да се развија.

ВЕЛИКИ муфтија Јерусалима са босанским добровољцима СС јединица, новембар 1943.

Пре пандемије корона вируса, Србија је почела да буде све популарнија дестинација за израелске туристе. Такође, све већи број српских туриста је посећивао Израел, при чему су се можда многи изненадили кад су видели шуме које је засадилаКерен Кејемет компанија које су добиле име по српском краљу Петру I и југословенском краљу Александру Карађорђевићу. Да ли се надате да ћемо видети напредак туризма у оба правца?

У поприлично кратком временском периоду, две године максимум, Београд је постао популарна дестинација за израелске туристе јер нуди примамљиве цене за одличне хотеле, а познат је и по елегантним ресторанима и интересантном ноћном животу. Ово је омогућило 12 директних летова на недељном нивоу између аеродрома Бен Гурион и Никола Тесла. Ер Србија, Ел-Ал, Аркиа и Изрер су сви били укључени. Забележено је преко 11,000 хотелских ноћења месечно од стране израелских туриста у српској престоници. Са друге стране, српски туристи у Израелу су углавном ходочасници који иду у Свету земљу, пословни људи или учесници разних културних или спортских манифестација. Таман смо започели са промоцијом правих богатстава српске природне и историјске лепоте, у југозападном делу државе, страним туристима и онда је почела пандемија короне.
Док су Срби свесни локација од верског и историјског наслеђа у Светој земљи, многи су заиста били пријатно изненађени кад су чули за шуме Јеврејског националног фонда које су добиле назив по краљу Петру I Карађорђевићу Ослободиоцу, близу кибуца Гинегара, и витешком краљу Александру I Карађорђевићу Ујединитељу, близу кибуца Шаар Хамаким. Краљ Петар је био један од најобразованијих и најлибералнијих владара у региону и учествовао је у стављању камена темељца београдске сефардске синагоге Бет Израел. Његов наследник краљ Александар је наставио са конструктивним приступом према локалној јеврејској заједници и надгледао је доношење Закона о Верској заједници Јевреја у Краљевини Југославији 1929. године. Свакако су оба владара имала шансе да се упознају са својим војницима јеврејске вере који су се храбро борили у оба балканска рата и у Великом рату (1912-1918).
На сву срећу, и израелски туристи у Србији и српски туристи у Израелу наводе да су врло задовољни и срећни што је навело друге да следе њихове стопе.

Током Холокауста, палестински муфтија Јерусалима Мухамед Амин ел Хусеини, који је био жестоко пронацистички оријентисан, активно је помагао у регрутовању босанских муслимана да служе у СС јединицама. Зашто ова историјска чињеница није толико позната?

Ел Хусеинијево подстицање на геноцид и придруживање Силама осовине је била зверска злоупотреба вере и религије. Стручњаци у том пољу су веома добро информисани о томе, али сте ипак управу – шира јавност није. Ово је тачно и за друге аспекте Холокауста. На пример, познато је да је много Албанаца у Албанији часно поступило уочи великог зла. Ипак то не значи да би требали да занемаримо зверства које је починила косовско албанска 21. планинска дивизија СС Скендерберг, планинска пешадијска јединица СС-а, и њихову улогу у депортацији Јевреја из Приштине маја 1944. године ка Старом Сајмишту и онда у Берген-Белзен концентрациони логор. Скендерберг је био само једна од три такве дивизије.
Такође је мање познато да су југословенски партизани, који су се борили против фашиста током Другог светског рата, били у највећој мери Срби, што је још један елемент у заједничкој историји коју деле Јевреји и Срби.

Председник Републике Србије Александар Вучић предузео је последњих година бројне кораке за изградњу приснијих веза са Израелом и јеврејским народом. Која је позадина његовог разумевања јеврејског народа?

Председник је и сам потомак породице која је претрпела тешка и страшна зверства која је починио усташки режим током Другог светског рата у Босни и Херцеговини. Као такав, он има природну способност емпатије и разумевања за још увек отворене ране јеврејског народа. Заиста, последњих година смо видели у Србији усвајање закона о реституцији жртава холокауста, као и закона који се односи на оснивање Меморијалног центра на Старом сајмишту. Србија је прошле године прихватила дефиницију антисемитизма Међународне алијансе за сећање на холокауст. Председник Вучић се такође обратио на годишњој конференцији о политици АIPAC -а у Вашингтону. Осим тога, предузео је невиђен корак подизањем жуте заставе са Давидовом звездом на згради Председништва у Београду на Међународни дан сећања на Холокауст. У част Дана независности Израела, главни београдски мостови, зграде и фонтане били су осветљени плаво-белом бојом.
У свакој прилици председник је показивао највиши ниво поштовања према локалној јеврејској заједници и јеврејском свету уопште и дао је све од себе да унапреди билатералне односе са државом Израел. Он је упознат са историјом јеврејског народа и његовим доприносом јудео-хришћанској цивилизацији уопште, па никога не треба изненадити његово пријатељство и поштовање.

Недавно су односи Израела и Пољске били нарушени пошто је Пољска влада донела закон по којој би се зауставила реституција имовине жртвама Холокауста. Насупрот томе, Србија предњачи у доношењу и имплементацији закона у вези са реституцијом имовине Јеврејима. Шта се налази у позадини приступа Београда овом питању?

Српски закон у вези са имовином отетом од жртава Холокауста, који немају живе легалне наследнике, из 2016. године, се сматра најпрогресивнијим и најобухватнијим законом тог типа. То сигурно представља врхунски приступ и пример који треба следити на целом континенту. Веома је битно да се сетимо да су Краљевина Југославија и српски народ били жртве нацистичке Немачке и њених савезника. Држава је била расцепкана на делове од стране окупатора и њихових савезника. Самим тим, мотив Србије за доношење овог закона није осећај кривице због оног што се десило током Холокауста већ емпатија зато што су и сами Срби патили од стране нехуманог понашања Немаца.
Српски закон о реституцији је снажни допринос борби против историјског ревизионизма, који јача у многим местима широм света, као и борба против растућег антисемитизма у многим местима у Европи. Закон служи да се обезбеди барем мало правде након толико деценија и очигледан је индикатор искреног разумевања српског народа за жртве најгорег злочина који се икад договио у историји човечанства – Холокауста.

Џерузалем пост
JPost Magazine

https://m.jpost.com/israel-news/meet-the-man-behind-the-rising-israel-serbia-ties-682014

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *