Источни домет српске дипломатије

Позитивне реакције у кинеским медијима и на друштвеним мрежама на добре вести из Србије су готово непознаница за наше јавно мњење. Ипак, индиректним утицајем јавног мњења земаља истока и статусом који Србија има у том мњењу, политичке елите у другим државама напослетку су дужне да под притиском домаће јавности у већој мери уважавају интерес грађана Србије.

 

Пише: Милан Кузмановић

 

 

Тешка година је иза нас, пандемија је до темеља уздрмала међуљудске и међународне односе. Међутим, овај велики изазов, који и данас наставља да ремети свакодневницу, показао је да солидарност и сарадња упркос глобалним проблемима немају алтернативу. Наша јавност је већ нашироко упозната са медијским извештајима из Немачке и Сједињених Америчких Држава, који у веома позитивном светлу пишу о резултатима вакцинације у Србији.

На друштвеним мрежама такође заједнице из суседних земаља су у таласима одушевљења коментарисале начин којим се Србија носи са изазовима набавке вакцина за вирус „COVID-19“, као и изазовима саме вакцинације. Са друге стране приметно је да је домаћој јавности мало позната количина медијске пажње и интересовања јавности грађана Кине, за догађања у Србији.

Присутност наше државе и друштва у медијима других земаља је један од аспеката јавне дипломатије, када се успех Србије приказује широм света и постаје предмет позитивне расправе и пример доброг деловања, тада светска јавност има позитивније мишљење о Србији.

Када говоримо о традиционалним медијима, нема боље прилике за промоцију наше државе на Истоку, од новогодишњег обраћања нацији председника Кине Си Ђинпинга. Мада је, истина, прошло шест месеци од овог догађаја, до сада нисам приметио да је било ко у Србији писао о овоме. Као једно од најбитнијих обраћања у току године, овај говор свакако завређује пажњу целокупне тамошње јавности. Управо због тога је изузетно битно и за Србију то што се наш председник Александар Вучић, као један од свега неколико представника других нација, такође приказује у овом обраћању које је пратило више стотина милиона грађана Кине.

Традиционални медији ипак само посредно могу да нам наговесте ставове јавног мњења других држава о нама, и то управо кроз количину медијског простора и контекст у ком се Србија приказује. Нови медији, са друге стране, а пре свега друштвене мреже, су много лакши начин да видимо на које начине неки грађани других земаља посматрају Србију. Овде је битно наговестити како се на једној од најпопуларнијих друштвених мрежа у Кини, Сина Веибо (која броји више од 521 милиона активних чланова), често деле и коментаришу вести везане за Србију.

Као један пример који ме је изненадио издвојићу објаву са налога Посматрачка мрежа (观察者网) коју је поделило више од 400 налога, коментарисало више од 600 људи а „лајковало“ преко 17 хиљада људи. Ради се о сусрету председника Србије Александра Вучића и председника Чешке Милоша Земана, и о извињењу које је Земан упутио Србији, а везано за НАТО агресију 1999 године.

Посматрачка мрежа (观察者网) коју је поделило више од 400 налога, коментарисало више од 600 људи а „лајковало“ преко 17 хиљада људи. Ради се о сусрету председника Србије Александра Вучића и председника Чешке Милоша Земана, и о извињењу које је Земан упутио Србији, а везано за НАТО агресију 1999 године.

Сви коментари су на кинеском језику, али уз опцију превода лако се долази до суштине коментара. Док поједини корисници ове друштвене мреже сматрају да је ово узроковано успехом Србије у борби за вакцине, други се фокусирају на релативну моћ Србије, као и на последице НАТО агресије.

Друштвене мреже, су много лакши начин да видимо на које начине неки грађани других земаља посматрају Србију.

Присутност наше државе и друштва у медијима других земаља је један од аспеката јавне дипломатије, када се успех Србије приказује широм света и постаје предмет позитивне расправе и пример доброг деловања, тада светска јавност има позитивније мишљење о Србији. По том основу, контекст у коме се Србија и њени представници појављују у медијима, било да се ради о пријему у Белој кући или новогодишњем обраћању нацији у Кини, гради грађанима тих земаља позитивне асоцијације са нашом земљом. Индиректним утицајем јавног мњења и статусом који Србија има у том мњењу, политичке елите у другим државама напослетку су дужне да под притиском домаће јавности у већој мери уважавају интерес грађана Србије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Прочитајте још