Могли бисте наивно помислити да је Интернет исти широм света, да сви имамо приступ истом садржају, без обзира са ког дела планете покушавамо да допремо до жељених информација.
Међутим, истина је да www (world wide web) није за све исти – технички говоримо о истој мрежи, али Интернет цензура одређује чему можемо да приступимо, а чему не.
Пише: Урош Пајић
Ако се први пут сусрећете са термином Интернет цензура, дозволите да вам појаснимо. Интернет цензура је
контрола информација које јавност може да види на Интернету, а могу је спровести владе држава, институције, па чак и приватне организације. Цензурисани садржај може укључивати информације заштићене ауторским правима, штетан или осетљив садржај и још много тога.
Постоји низ разлога за цензуру Интернета. Неки су добронамерни и сврха им је очување моралних
вредности или заштита деце, док су други ауторитативни покушаји контроле информација, како би
се људима онемогућило стварање реалне слике о одређеним дешавањима. Занимљива је заблуда коју већина људи гаји – да Интернет цензуру контролишу владе држава, док је реалност нешто другачија – обично је врше организације попут Интернет провајдера, како би вам онемогућили или ограничили приступ одређеним web сајтовима.
Идеја да вам неко ускраћује право да будете информисани о свим темама од вашег интереса чини да се осећате изманипулисано, зар не? Интернет цензура је лоша ствар којом моћници покушавају да нас држе под контролом? Оставимо по страни теорије завере и држимо се чињеница. Интернет цензура је, баш како и сам наслов каже, мач са две оштрице, јер колико има негативних страна, толико има и позитивних.
Добре и лоше стране Интернет цензуре
Важно је да имате на уму да Интернет цензура има своје предности када се користи из најбољих намера. Предности би укључивале маргинализацију садржаја који се може негативно одражавати на ваше ментално здравље; спречавање ширења лажних вести и потпадања под масовну хистерију; ограничавање приступа штетним активностима – узмимо за пример dark web на којем је могуће пронаћи све – од дечије порнографије до дрога по избору; смањивање крађа личних података.
Друга страна оштрице су недостаци који су подједнако озбиљни, а утичу на начин на који људи приступају информацијама. Недостаци нас наводе да се питамо да ли нам је ограничен приступ само лажним информацијама или су и веродостојне подједнако затајене. Ко је главни? Како се дефинишу правила? Ко контролише оне који нас контролишу? Да ли нам се ускраћује право на слободу говора, јер Интернет цензура не ограничава само садржај којем можете приступити, већ потенцијално и садржај који објављујете.
Да ли је Интернет цензура вид контроле или заштите? Одлична тема за размишљање.
Каква је ситуација са Интернет цензуром у Србији?
Укљученост државног врха у цензуру Интернета варира од земље до земље. Неке земље имају умерену цензуру Интернета, док друге строго ограничавају приступ одређеним информацијама, укључујући вести.
Студија која је вршила упоредни тест Интернет цензуре у 181 земљи света, показала је да Србија, скупа са Хрватском, Словачком, Малтом и још пар земаља, спада у државе које подлежу благим мерама цензуре. Ове мере се конкретно односе на преузимање садржаја са Торента, док други фактори који подлежу цензури (цензура политичких садржаја, објава на друштвеним мрежама итд) уопште нису регулисани.
Идеја да вам неко ускраћује право да
будете информисани о свим темама
од вашег интереса чини да се осећате
изманипулисано, зар не?
Који је разлог овако благим мерама цензуре у Србији? Да ли смо једна од најлибералнијих светских држава или заостајемо у технолошком развоју у тој мери да цензура на Интернету није регулисана у правном смислу? Закључак се намеће сам.
C oбзиром да цензура садржаја напредује, можемо очекивати да ће све више земаља почети да „филтрира“ информације до којих њихови грађани могу да допру. До тог момента искористите слободу информисања на Интернету.
Недостаци нас наводе да
се питамо да ли нам је
ограничен приступ само
лажним информацијама или
су и веродостојне подједнако
затајене.
Имајући у виду да су информације данас највреднија валута којом се може трговати, морамо да се запитамо да ли ће на тасу добре стране цензуре Интернета превагнути над лошим? Да ли ускраћивање слободе говора, изражавања и информисања може да има позитиван исход или води у незадовољство и потенцијалне немире? Да ли се цензуром моћ концентрише у круговима влада земаља, док грађани губе могућност правилног расуђивања, поткрепљеног чињеницама из веродостојних извора? Као и увек, кључ је у умерености и правилном дозирању свега, па и Интернет цензуре. Преостаје нам да видимо шта доноси будућност.
