ХОЋУ САМО СТЕВУ!

 

Два уметника, два заљубљеника у живот, уметност, спорт и културу, Стеван и његова вољена Полексија, прва српска уметница која је захваљујући свом мужу стекла академско сликарско образовање, имали су љубавну причу која је трајала 75 година.

 

 

Пише: Славица Дамњановић

 

 

Ако сте Стрелац у хороскопу, као што сам ја, онда вас мало тога фасцинира. На пример, планетарна фама око New Age филозофије, која је поларизовала свет на open minded (оне што су „отворени за све“ а реално немају појма где се налазе) и progressive (оне што радикално и проактивно насрћу на пету димензију,) је OLD NEWS. Извините, морам да убацим ову реченицу, као предах, како бих се од срца насмејала. Присутност у мултидимензионалном Универзуму једном Стрелцу је ствар менталног комфора, а разлог због кога се никада неће „сударити“ са вама (ако сте кришом кренули у истраживање истог) је тај што зна шта тражи – а тражи оно од чега ви бежите, јер мислите да је немогуће – тражи Љубав! Каква наивчина, помислићете! Право дериште! Али, гледајте ме само како неодољиво сурфујем! Пре извесног времена, каскајући по Мултиверзуму, приближила сам се паралели која је емитовала сигнал: „хоћу само Стеву“! Ви мислите да се ја шалим?!

Изложба одржана у салонском амбијенту музеја „Дом Јеврема Грујића“ , а под називом „Полексија, волим вас“, је први пут да се на рад великог српског сликара Стевана Тодоровића гледа кроз призму љубавне приче.

 

„Полексија, волим вас!“

Скречем вам пажњу на недавно одржану изложбу у салонском амбијенту музеја „Дом Јеврема Грујића“ , а под називом „Полексија, волим вас“, реализовану уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

Оставила је на мене снажан утисак. Најпре, ово је први пут да се на рад великог српског сликара Стевана Тодоровића гледа кроз призму љубавне приче, њега и његове вољене животне сапутнице Полексије, прве српске уметнице која је захваљујући свом мужу стекла академско сликарско образовање. А као друго, а још битније, изложба „Полексија волим Вас“ истакла је женско културно стваралаштво и допринос нашој историји уметности у коме Полексија Тодоровић представља доказ о еманципованости жена у нашем друштву с краја 19. и почетка 20. века.

„Полексија волим Вас“ је истакла женско културно стваралаштво и допринос нашој историји уметности у коме Полексија Тодоровић представља доказ о еманципованости жена у нашем друштву с краја 19. и почетка 20. века.

Сам назив изложбе „Полексија, волим Вас“ већ упућује на интиман и приватан однос два уметника, међусобно подржавање и разумевање, љубавну причу која је трајала пуних 75 година, а која је незаобилазан стуб културног и друштвеног живота Србије током друге половине 19. века. Концепт изложбе потврдио је да је Тодоровић један од водећих уметника у нашој историји уметности, уз Пају Јовановића и Уроша Предића.

Поред истакнутог сликарског рада и иконописања, по чему је био најпознатији, уз Корнелија Станковића оснивач је и Првог певачког друштва, један од покретача првих позоришта у Србији, али и зачетник идеје о важности физичког образовања (оснивач Првог српског друштва за гимнастику и мачевање).

За мене, најлепши део изложбе је био онај који открива да је Полексија на Стевиним радовима сликала фине детаље, костим, драперије, тканине, цветове, као и да се ова српска уметница уписала у повесницу као прва жена која је самостално обавила мушки посао – осликала иконостас у капели Свете Наталије Више женске школе у Београду. Све то указује на напредне идеје културног круга око краљице Наталије Обреновић који је доприносио бројнијем присуству жена у културном животу Београда.

Уколико до сада нисте имали прилику, или боље рећи то задовољство да посетите први приватни музеј у Београду – Дом Јеврема Грујића који се налази у Светогорској улици, одмах поред позоришта Атеље 212, онда сте пропустили једну врло важну паралелу у српској историји уметности. Видите, овде је у оквиру сталне поставке изложено прекарасно уље на платну – портрет краљице Наталије Обреновић. За ово дело кажу да је ремек дело – наша, српска Мона Лиза, а за аутора да је био попут Леонарда – прави ренесансни човек.

Слика је рад, наравно, малопре споменутог српског уметника Стевана Тодоровића, који је живео и радио на прелазу два века, деветнаестог у двадесети. Његовом пребогатом портретском опусу припадају и портрети оснивача овог историјски авангардног дома – српског државника и дипломате Јеврема Грујића и његове супруге Јелене Грујић, изложени у једном од салона.

 

Српска уметница се уписала у повесницу као прва жена која је самостално обавила мушки посао – осликала иконостас у капели Свете Наталије Више женске школе у Београду.

И тако, ви сте мислили да ћу жедне да вас преведем преко воде?! Онда не познајете Стрелчеве!

Открићу вам још једну тајну: ако на неком контемплативном цуњању кроз Мултиверзум укопчате да на хоризонту видите Стрелца, пратите га, одвешће вас не само до љубавне приче, већ и до бесплатних слаткиша. Ето, на пример, у салону „Дома Јевреме Грујића“ можете пробати торту по рецептури краљице Наталије, додуше, то је могуће само када музеј организују чајанке. Али, одавде се можете сами снаћи, па, забога, имате интернет!

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Прочитајте још