Еколошки покрет “Одбранимо реке Старе планине” је заиста започео као једна искрена борба не само за екологију већ и за права обичног малог човека, оца сина који се удавио у реци, коју је требало “ставити у цев” ради изградње МХЕ. Право обичног човека на сећање и осећање, на крају се претворило у политичко-идеолошку борбу спонозорисану из иностранства…
Пише: Наташа Станојловић
Био једном један Човек из једног забаченог планинског села, чији се син удавио у реци. На парцели која је њихова. Кроз коју протиче дивља планинска река. Човек остане сâм.
Једног лепог дана, дођу багери и машине и крену да копају. Хоће да ставе реку у цев. Кажу, тако се добија струја. Кажу, тако је у Европи.
Човек се пожали комшији. Комшија пријатељу. Пријатељ каже, објавићу ја то на интернету, то не може тако.
Ускоро, дођу пријатељи Човека и стану да одбране реку. Одбране једном, други, трећи пут. Оформи се група. Герила. Стражари се дан и ноћ. Крећу да пљуште тужбе, уцене, претње. Човек плаче. Људи не дају.
Све више људи сазнаје да постоји један Човек који плаче. Сниме, објаве. Креће масовна подршка. Све више људи се окупља поред реке. Човек не верује својим очима.
Крећу протести. Један, други, трећи. Јавља се све више странаца. Ко је Вођа, питају? Немамо. Сви смо ми Човек а ово је Река.
Један странац свира гитару. Други пише песме. Трећи посматра. Седамнаести диже пркосно песницу у зрак: Отпор!
Београд. Телевизија. Преноси. Човек плаче. Вође га теше. Вође говоре. Вође воде.
Ускоро, долазе људи у једно напуштено планинско село. Кампују. Сликају се. Певају песме. Мир и љубав. Инстаграм, Фејсбук, Твитер. „Нека буде борба непрестана!”. Одлазе. Остављају цивилизацију. Флаше, марамице, паковања чипса. Лименке Coca Cola-e. Локални људи су разочарани. Резигнирани. Зар је то подршка, питају се? Вође их теше. Биће све у реду. Ми имамо план. Видећете.
BBC, CNN, FOX… енглески, шпански, немачки.
Прича је сада глобална. Странац са гитаром одједном је међународно познати еко-активиста пред камером. Странкиња која пише песме је адвокат немачке банке за кредитирање еко покрета.
Трећа странкиња је инжењер светског ранга. Четврти је адвокат.
Протести, протести, протести..
Капитулација. Инвеститори одлазе. Пресуде се добијају. Десетине хиљада људи има своје правне тимове. Медијску подршку. Плебс кличе. Готово је.
Покрет може имати само једног Вођу. А то ће бити он. Харизматични, научени, спонзорисани грађанин. Елоквентан. Интелектуалац. Блато са чизама забрањено је уносити у студио. Студио?
Аплауз. Политика. Дипломатија. Разумете? Наши пријатељи из Америке, Немачке, питајте њих ако не верујете мени, свом Вођи. Држава је Зло. Ми смо Добро. Која нам је омиљена боја? Зелена. Као трава. Као долар.
Локални људи су отишли кућама.
Човек више не плаче. Упалили су телевизор. Виде Вођу и питају се, зар је морало овако? А где смо ми? И колико коштамо ми? У студију није дозвољено уношење блата.
Хвала вам што сте дошли.
Размислимо о ветрењачама. Соларним панелима. Ко буде ложио на дрва, тај је непријатељ. Казнимо га. Ако нећете, зна се. Поскупљује струја. Енергенти. Знање је моћ. Рат је мир.
Човек из малог планинског села је угасио телевизор. Убацио дрво у шпорет. Остао је да разговара са сином. Да ли је сине, ово, оно за шта сам се борио, сине? Опрости ми сине, опрости нам Србијо јер смо опет испали наивни. Да ли је могло бити другачије?
