Млађа Ђорђевић за Балкан Фокус о патриотама у Србији и актуелној политици о Дражи, Ратку и Радовану…
Као неко ко се представља као националиста и „четник за 21. век“, какво мишљење има о Дражи Михаиловићу?
Дража Михаиловић је вожд трећег српског устанка и као такав заслужује много веће поштовање него што добија данас. Дража је поштован у народу, али нажалост чини ми се да власт не прате тај сентимент народа, вероватно плашећи се реакције разних душебрижника из региона.
Ко год има проблем са карактером антинацистичке и антикомунистичке борбе Драже Михаиловића, нека се обрати Француској, која је Дражу одликовала Ратним крстом 1943. године, Пољској, која га је одликовала Орденом за војничке врлине 1943. и Америци, која га је одликовала Легијом заслуга 1948. и поново уручила исти орден 2005. године.
Како оцењује историјске личности које су водиле Србе деведесетих попут Милошевића, Ратка Младића и Радована Караџића?
Милошевића изузетно негативно – ради се о доживотном комунисти који је злоупотребио национални набој српског народа у критичном историјском тренутку да би Србију, и Србе у целој бившој СФРЈ, преварио, унизио, опљачкао, издао и на концу – уништио српски национални интерес, што је многе наше сународнике коштало живота и домова.
Српски народ, нарочито преко Дрине, имао је ужасно искуство Другог светског рата и геноцида који је почињен на територијама данашње Хрватске и Босне и Херцеговине. Поучен тим искуством, а деведесетих су се многи људи још сећали онога што су им Хрвати и Муслимани учинили у НДХ, тај народ се организовао и успео да очува себе – и поред бројних притисака и жртава, створена је и очувана Република Српска. У том светлу, улога Караџића и Младића је значајна у том вртлогу неповољних дешавања по наш народ. Негде у том вртлогу они су се добро снашли, негде нису успели, нешто су урадили добро, негде су грешили, али не верујем да су имали намеру да уназаде свој народ онако како је то учинио Милошевић.
Као неко ко је био саветник Бориса Тадића, како данас види његову политику, нарочито око односа према Косову, Хрватској, Црној Гори и Републици Српској?
Не знам какав је актуелан став Бориса Тадића према регионалној политици, али ми његови актуелни покушаји наметања као некаквог лидера опозиције не уливају поверење.
Са друге стране, у време када сам био секретар Савета за Србе у региону, држава Србија се веома озбиљно односила према српском националном интересу. Подсетићу вас, управо на изборима 2012. године запад је отказао подршку Тадићу због тога што смо одбили да расформирамо српске институције на северу Косова и Метохије. Сетите се, ми смо тада у српским срединама у покрајини имали комплетан државни систем Републике Србије: локалне самоуправе, тужилаштво, судство, цивилну заштиту, јавна предузећа.
Слично је било и другде у региону, радило се систематично и озбиљно. Нпр. у Црној Гори је тада успостављен систем српских институција које су одиграле своју велику улогу у нагризању режима последњег комунистичког диктатора Мила Ђукановића.
Уосталом директор Управе за сарадњу са дијаспором Арно Гујон је у једном од првих јавних наступа истакао да Србија има одличну Националну стратегију за очување и јачање односа матице са дијаспором и Србима у региону. Тај документ смо 2011. године писали покојни Владимир Цвијан, Срђан Срећковић и ја. Питање је зашто се девет година, та стратегија није примењивала.
Како неко ко је био у Тадићевом кабинету и неко ко је учествовао у креирању тадашње политике може бити десничар?
Служење својој држави и њеним националним интересима је највећа част за сваког патриоту. Држава Србија је у том периоду, као што сам навео у одговору на претходно питање, врло озбиљно и системски радила на очувању Срба у региону, српске културе и наслеђа, као и веза са матицом. Поносан сам на урађен посао и на институције и институционалне везе створене у том кратком временском периоду – многе од њих су издржале тест времена. Подсетићу вас да је због тих активности Мило Ђукановић у јавним наступима прозивао мене као „државног непријатеља Црне Горе“.
Како му изгледа српска патриотска политичка сцена данас? Ко је ту ко и ко је шта и да ли је уопште има, а ако је нема – зашто?
Изгледа ми купљено. Јер управо то овој власти треба – гомила лажних националиста које ће гурати на Пинк и Хепи да збуњују народ и деле бирачко тело, како се не би створио уједињени патриотски фронт. Од раније смо знали да су купљени Шешељ, разни аветници и остали привесци, као и други.
По завршетку овог интервјуа пакујем се и крећем на пут преко Дрине – у Братунцу, Сребреници и Требињу ћу провести неколико дана, састати се са нашим људима, политичарима, активистима и представницима цркве и културних удружења. Јер у овом тешком тренутку, подршка Републици Српској се даје на лицу места, а не на Вучићевом канабету.
Редакција Балкан Фокус
