2020. година донела је пандемију Ковида, а са њом и будућност
здравствене заштите која се огледа у неким новим технологијама и
трендовима. 2021. донела је питање како ће се те технологије и нови
трендови иплементирати у постпандемијском свету.
Ево 10 најновијих трендова у медицини које је донела пандемија.
1. Напредна телемедицина
Телемедицина означава појам прегледа и лечења људи „на даљину“ (енг. remote) уз помоћ телекомуникационих технологија.
Процењује се да је у јануару 2020. 24 посто здравствених организација имало постојећи телепрограм за здравље. Према аналитичкој компанији Форестер у свим земљама света би требало да до краја године обаве преко 2 милијарде посета виртуелној нези. Приморани на функционалност, многе регулаторне баријере телездравства уклоњене су, а здравствене организације сада имају скоро годину дана података о томе како проценити и побољшати услуге на даљину.
2021. године многе здравствене организације фокусираће се на то како најбоље интегрисати телездравствене услуге са постојећим физичким. Виртуелне посете ће се и даље користити као начин за повећање приступа примарној здравственој заштити и хитној нези, као и за побољшање сарадње са клиникама, установама за дуготрајну негу, центрима за дијализу и службама за ментално здравље. Све ово, међутим, зависи од трајнијег уклањања регулаторних баријера: Америчко лекарско удружење и други, позивају Конгрес да делује брзо у изгласавању нових закона.
2. Нове методе развоја вакцина
Развој више вакцина против вируса ковид-19 за мање од годину дана може се памтити као једно од већих научних чуда у историји човечанства. Процес су убрзали не само регулаторно брзо праћење, већ и иновације у начинима извођења медицинских испитивања: виртуелна клиничка испитивања, која су се углавном одржавала на мрежи, олакшала су терет учешћа. У комбинацији са духом сарадње, а не такмичења између фармацеутских компанија, могли би да утру пут за светлу будућност у развоју лекова.
Неки од опуштених регулаторних поступака око развоја лекова ће избледети са пандемијом изазваном вирусом ковид-19, али иновативни приступи испитивању и сарадњи могли би да потрају. Савез између неколико фармацеутских тешкаша – укључујући Гилид, Новартис и Вукси Аптек – већ је донео заједничко истраживање нових антивирусних третмана и размену прелиминарних података. Америчка управа за храну и лекове је објавила смернице за виртуелна испитивања, отварајући нову границу за развој и испитивање нових лекова.
3. Здравствена заштита заснована на подацима
Очекује се да ће тржиште великих података у здравству достићи вредност од скоро 70 милијарди долара до 2025. године, наводи консултантска фирма Бејн. Како се прикупљање здравствених података наставља убрзавање апликација постаје све распрострањеније, а потенцијал за побољшање могућности лечења и исхода пацијената расте. Највећа баријера је, међутим, недостатак интероператибилности: подаци једне здравствене организације нису лако обрађивани и преношени у другу организацију. Ковид-19 је додатно нагласио тај проблем.
Интероператибилност је направила велики корак напред у новембру 2020. године, када је Гугл Клауд покренуо свој програм спремности за интероператибилност у здравству чији је циљ да помогне обвезницима здравствене заштите, пружаоцима услуга и другим организацијама у припремама за прописе власти САД о интероператибилности. Учесницима програма даје се приступ концептима података, нацртима апликација, безбедносним алатима и смерницама за примену. Ако здравствене организације могу да се нађу на истој страници, потенцијал великих података у индустрији може брзо постати кинетички.
4. Наномедицина
Наномедицина је медицинска примена нанотехнологије – технологије која делује на атомском, молекуларном или супрамолекуларном нивоу. За тако мале величине потенцијал је огроман: наномедицина има примену у, снимању, очитавању, дијагнози и испоруци резултата путем медицинских уређаја.
Истраживачи проналазе нове начине за употребу наномедицине за циљање појединачних ћелија. 2021. то истраживање ће покренути компанија Китимун Сајенсис, лидер у наномедицини канцера, која је недавно завршила прву фазу испитивања употребе наночестица злата за циљање доза лекова у туморе. Биофармацеутска компанија Блувилоу бајолоџикс (BlueWillow Biologics) развила је нанотехнологију која се бори против вируса и бактерија.
5. 5Г уређаји
Ако највећи покретачи најсавременијih технологијa – АI (Artificial intelligence, Вештачка интелигенција), IoT (The Internet of Things, Интернет ствари, дефинишu као интеграција људи и процеса са интернет уређајима) и Биг Дата (Big Data, огроман проток и складиштење података) – желе да остваре свој пуни потенцијал у здравству, потребна им је поуздана и муњевита брза интернет веза. 5Г интернет протокол уз поуздану везу у реалном времену, најнепосредније користи достигнућа у телемедицини, проширујући приступ нези за милионе. Али то је само почетак. Повезанији уређаји, са аутентичнијим протоком података, отварају могућност револуционарног здравственог система.
Са латенцијом до нуле, 5Г повезани сензори и медицински уређаји могу да прихвате и преносе податке готово тренутно. То ће побољшати праћење пацијената, што ће заузврат побољшати лечење. Футуристи већ разматрају предности везе између 5Г, здравства и роботике али пацијенти неће морати дуго да чекају да виде промену: стручњаци кажу да ће уређаји са омогућеним 5Г-ом брзо донети нову здравствену парадигму названу 4П – предиктивна, превентивна, персонализована и партиципативна.
6. Трикордери
Деценијама трикордер је верзија летећег аутомобила медицинске технологије: његово порекло је научна фантастика, а концепт је истовремено елегантан и изузетно користан. Још 1960-их замишљано је да су трикордери уређаји величине длана који могу брзо и прецизно надзирати широк спектар виталних знакова, а истовремено вршити једноставну дијагностику. За разлику од летећих аутомобила, трикодери су коначно скочили са екрана у руке корисника.
Компанија Безил лиф текнолоџис је креирала и те како стваран трикодер, познат као диикстер. Пацијент га може користити у свом дому, без било какве медицинске обуке. Са софистицираним дијагностичким механизмом, диикстер износи податке о пацијентима из више извора и води их кроз алгоритме који препознају 34 различита здравствена стања, укључујући мождани удар, туберкулозу, упалу плућа и дијабетес.в
7. Дигитални здравствени асистенти
Дигитални помоћници попут Алексе и Гугл хом платформе променили су начин на који људи комуницирају са технологијом; 2021. ти дигитални асистенти преузимају сличну улогу у здравству. Oбрада природног језика и амбијентално слушање имају природне примене у прикупљању, анализи и коришћењу здравствених података.
2020. године компанија Епик енд Сернер, дизајнер два највећа система електронских здравствених картона, почели су да интегришу виртуелне асистенте са доступним гласом у свој софтвер. Компанија Ол стартап Сајкара је креирала новог гласовног асистента који може слушати и разумети разговор лекара и пацијента, а да се од њега не траже гласовне команде.
8. Паметни срчани пејсмејкери
Први вештачки пејсмејкер, који датира пре више од 100 година, и даље је критичан део медицинске технологије: користи их преко милион пацијената. Достављањем електричних импулса у коморе срчаног мишића пејсмејкери могу спречити или исправити срчане аритмије опасне по живот. Даљинско надгледање ових уређаја је битан део њихове функционалности. Традиционално, то праћење је било далеко од оптималног јер се ослањало на сложене интерфејсе које пацијент можда не разуме у потпуности.
2021. пејсмејкери ће постати мало паметнији. Спаривањем пејсмејкера са блутут технологијом, они се могу повезати са мобилним апликацијама заснованим на паметним телефонима које пацијенти боље разумеју и користе. То ће заузврат побољшати даљинско праћење и, као резултат, лечење пацијента. Медтроник, једна од највећих компанија за медицинску технологију на свету, већ је увела свој систем за даљинско надгледање пацијената следеће генерације којима је уграђен пејсмејкер.
9. Лабораторија на чипу
Ако је потребно сувише много времена за доношење узорака у лабораторију, зашто не однети лабораторију до узорака? То је била идеја истраживача са универзитета Станфорд, који су недавно развили оно што називају „лабораторијом на чипу“ заснованом на CRISPR ензиму Cas12. Отприлике половине величине кредитне картице, садржи сложену мрежу канала мањих од ширине људске косе и може да пружи резултате теста за коронавирус за мање од 30 минута.
Истраживачи кажу да би се тест могао модификовати тако да би се откриле друге инфекције – рекалибрацијом ензима CRISPR за другачији генетски маркер. Како је пандемија вируса ковид-19 научила свет, тестирање је први корак у борби против заразних болести. Са лабораторијом на чипу, то тестирање се може обавити ефикасније, брзо, сигурно и јефтино.
10. Сврсисходни уређаји као додаци које носимо на себи
Фитнес пратиоци (трекери) су у експанзији већ годинама: Фитбит је испоручио 9,9 милиона својих носивих уређаја 2019. али следећи тренд у ношњи за медицинску технологију је конкретнији. За пацијенте са дијабетесом, носиви континуирани монитори глукозе (CGM) постаће нови нормални уређаји.
Носиви ЦГМ уређаји уклањају потребу за повременим испитивањем глукозе и уместо тога прате ниво шећера у крви у реалном времену. Ово омогућава корисницима да виде непосредне утицаје хране и вежбања и да у складу са тим обликују свој начин живота. CGM tакође могу одмах да детектују хипергликемије. Компаније медицинских технологија стоје на обе ноге: Декском, програмер CGM-а, имао је приход од 1,9 милијарди долара 2020. године и очекује скок од 15 до 20 одсто зараде 2021. године.
Превод: Наташа Станојловић
Извор: www.medicaltechnologyschools.com
