Да ли Ковид пасош за кафане руши Вучића?

Увођењем ковид пропусница та важна сфера друштвеног живота Срба
која се одвија у кафанама озбиљно би била поремећена. Срби би то
доживели као удар на своју личну и колективну слободу.

Пише: Жељко Ињац

Медијски наметнут наратив о подели грађана на ваксере и антиваксере осим што је површан и нетачан  изоставља оне који се не могу сврстати у једну или другу „опцију” а представљају тиху већину становништва. Заправо је много више оних који су против локдауна или неких других ковид мера, него против самог вакцинисања. Постоје и они који мисле да су мере попут обавезног ношења маске непотребне иако су за вакцинацију. То је иначе и став влада Шведске и Данске. Исто тако постоје и они који верују у то да вакцине штите од ковида али су против обавезне вакцинације као мере која ограничава слободу избора и ствара непотребне напетости у друштву.

Антиваксери или тврди противници вакцинације су радикални представници дела друштва које је скептично према „званичној верзији” о пандемији. Антиваксери нису толико бројни у популацији али су гласни на друштвеним мрежама пошто су за њих затворени мејнстрим медији. Антиваксери у „чистом облику” су ретки и толико радикални да не могу повући масу следбеника за собом у свом крсташком рату против зле фармакомафије и Била Гејтса. Они сами по себи јесу видљиви на друштвеним мрежама али их њихова искључивост и радикализам елиминишу из озбиљније политичке игре.

Антиваксери заиста сами по себи не би могли озбиљније да угрозе власт  или да свој став артикулишу у озбиљнију политичку агенду. Али ако имамо у виду да је значајно већи проценат популације против локдауна и обавезне вакцинације, њима би битно порастао утицај да се ове умереније групације (антилокдаунисти и антимаскери) изиритиране одлукама кризног штаба и владе придруже радикалним антиваксерима. Уколико би власт инсистирала на увођењу и примени селективног локдауна и ковид пасоша или “ковид аушвајса” или других ограничења уведених због пандемије, отпор и грађанска непослушност би могли захватити значајан део становништва. Кад ту додамо и оне који су претрпели губитке у бизнису или губитак посла (пре свега угоститељи али и други) због локдауна који би били спремни да се прикључе протестима ствар би могла да се отме контроли. Многи су претрпели ненадокнадиву штету и желе да „добију кривца” а власт им се ковид пасошем намешта за то. Тај проценат људи везаних за угоститељство, туризам и сродне услуге нарочито није занемарљив у великим градовима а пре свега у Београду.

Посебна је прича о конфузном и противречном медијском извештавању од прошле и ове године у вези са за корона вирусом. Много је ту било противречности и нелогичности. Срби су по природи скептични, а још ако виде неусаглашене ставове „струке“ постају параноични. Када се томе додају бројни  теоретичари завера са друштвених мрежа, скепса постаје већинско становиште.

После цркве, кафане су најстарија друштвена институција у Срба. Кафане на нашим просторима почињу да се јављају у XVI веку, а пре тога у средњем веку као претеча кафана се јављају конаци за путнике намернике и трговце, пандохије и гостионе. У ХIX веку након Другог српског устанка, кафане су једина места где се Срби могу слободно окупљати. Нушић је својевремено тврдио да су „кафане једини израз нашег јавног живота“. Током ХIX и ХХ века кафане су код Срба имале улогу позоришта, биоскопа, ликовних изложби, у кафанама су се одржавали свечани пријеми, балови, књижевне вечери, концерти, у кафанама су се оснивале партије, тајне организације, склапали послови, рађале велике државничке идеје, али ништа се није променило ни до данас на почетку овог XXI века. Колико су механе и кафане играле улогу у јавном животу Срба кроз историју најбоље сведочи податак да почетком ХIX века Београд има 13 000 становника и 143 механе.

Увођењем ковид пропусница та важна сфера друштвеног живота Срба која се одвија у кафанама озбиљно би била поремећена. Срби би то доживели као удар на своју личну и колективну слободу. Кафана је „основно људско право у Срба”, право да се друже, разговарају, свађају или склапају пословне и емотивне везе.

Треба се подсетити да Тадић није пао због Косова, како се то мисли, јер би онда и нова власт напредљака и социјалиста била много слабија после Бриселског споразума. А десило се супротно. Исто тако корупција није била кључни фактор пада подршке Тадићу и ДС пре свега у Београду јер ето „сви који имају прилику је искористе”. Кључно за слабљење режима ДС и Бориса Тадића је била геј парада која је била наметана од бриселске и вашингтонске бирократије. После признања тзв. Косова од стране Запада 2008. године што је било трауматично за Србе али и очекивано, дошла је следеће године геј парада која и није морала да се деси. Тај ултиматум Запада је додатно огорчио јавност, а спремност да то брани бруталном полицијском силом је огорчење уперило према тадашњој власти ДС и Бориса Тадића. Тако су насиљем над младим људима који су протествовали против наметнуте геј параде и масовним хапшењем истих, демократе изгубиле упориште у Београду.

Слично може да се деси и увођењем ковид аушвајса. Након свих понижења које је Запад приредио Србима, од распада Југославије до отимања Косова, преко наметања тзв. западних вредности, ковид пасоши лако могу бити последња кап на пуну чашу социјалног и националног незадовољства. Слично је то да имамо притисак глобалиста, да се по сваку цену следе њихови трендови и политике, па ако уз то власт буде спремна да примени и репресију она може да доживи талас огорчења и протеста (много већи него пре годину дана кад се најављивао нови локдаун у августу).

При том не треба потценити ни елемент националне фрустрације која додатно генерише енергију протеста (сетимо се 1996/97. или 5. октобра) који се дешавају после догађаја који представљају национално понижење. Данас антисрпска хистерија у региону подсећа на оне који су претходили сукобима деведесетих и ту могу да се повуку озбиљне паралеле.

Спој националног понижења и социјалних ломова изазваних између осталог и локдауном ствара експлозивну смесу која може да изазове дрштвену детонацију. Као паралела може послужити и чињеница да је и Путинова власт у Русији хтела да уведе ковид пасоше па су то Руси Московљани, пословично лојални власти, бојкотовали те је то пропало као идеја.  Ако ова власт буде због нечега изгубила већинску подршку и кренула низлазном путањом то неће бити ни због Косова или Рио Тинта или због афера, али може лако због агресивног увођења ковид „аушвајса” и сродних мера којима би се онемогућио половини популације приступ кафанама (и кафићима) тој аутентичној српској институцији.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Прочитајте још