Ћорсокак на Косову и угрожен опстанак Срба

Рапсодија безумља на Косову и Метохији

Тешко је пронаћи речи у којима се може здраворасумски сублимирати и описати тренутна ситуација на Косову. И одакле почети. Драгица Гашић се враћа у свој стан у Ђаковици; гађају је камењем, општина јој заплењује заштитна врата, „немају атест“, локалне невладине организације, заједно са омладинским саветом, организују петицију за протеривање, лепе јој се постери, константно се узнемирава и прогања медијски, општина преиспитује њено власништво над имовином. Истовремено, дешава се масовно тровање у Дечанима, осумљичени: „два Србина“. Брега инспиратор злочина. Већ годинама се не спроводи одлука Уставног суда за повраћај имовине манастиру Дечани. Све чешћи напади на Србе, како старије грађане тако и децу.
Иако по морбидности наратив више звучи као сценарио за легендарни шоу Монтија Пајтона у комбинацији са Страхом у улици брестова, ово је реална секвенца дешавања на Косову 2021. Године. Набријано извештавање медија, подсећа на дешавања у марту 2004. када су медији лажним извештавањем окривили Србе за утапање дечака, што је био покретач мартовског погрома над српским народом. На косовско албанском медијском простору се константно провлаче теме српских злочина те се ствара атмосфера опште угрожености и незадовољства. У српским срединама је таква атмосфера додатно оптерећена општим осећањем несигурности, страха и неизвесности.
Нажалост, осуде које долазе са адреса појединих дипломатских представништва, су недовољна да прекину талас безумља и прогона српског народа као и Српске Православне Цркве. У релатизованом и суженом маневарском простору, Српска листа није у могућности да системски осигура заштиту српског народа или Цркве. Локално цивилно друштво у српским срединама се у „недостатку“ социјалних тема од значаја бави међусобним надгорњавањем и пежоративним темама. Безмало импотентнтан однос са међународним актерима на Косову очекивано не производи резултате.
Чињеница је да косовски проблем не заузима високо место на агендама западних земаља, међутим, овај тренд све мањег интересовања великих сила за локалну косовску проблематику, одражава се на најгори могући начин по преостале Србе. Одавно су међународни представници престали да буду „Go to guy“ за српски народ на Косову. Овај недостатак се није надоместио институционалном заступљеношћу док је општи однос, косовских Срба у целини, са међународним актерима на ниском нивоу утицаја.
Очигледно је да процес дијалога није кренуо добрим током. Влада у Приштини одбија да спроведе оно што су претходне договориле у Бриселу а од скоро је и Вашингтонски споразум „извисио“ у скупштини тзв. Косова. Сва је прилика да ће тензије одузети још мало од мирног суживота Срба и Албанаца. Чини се да је у овом тренутку једино могуће апеловати на здрав разум међународних актера и захтевати њихово веће ангажовање на заштити преосталих Срба. Једна од прилика за тако нешто биће и долазак новог америчког амбасадора на Косову. Податак да су Срби жртве преко 90 потенцијално етнички мотивисаних инцидената од почетка године је довољно забрињавајућ да мора бити на агендама међународних представника.
Косову односно косовским Србима предстоје нови локални избори па је добра прилика да се озбиљно промисли о опстанку српског народа и Цркве. Српска интелигенција ће морати да се ангажује и да допринос сопственом опстанку уместо пасивног ишчекивања да Београд реши све проблеме. Не смемо прихватити да ненормално стање постане општеприхваћена свакодневница. Живот Срба на Косову неодољиво подсећа на сценарио за некакву апсурдну епизоду Монти Пајтона, међутим, овакав живот је давно престао да буде нормалан. А није ни смешно.

Виктор Поповић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Прочитајте још