Руска инвазија на Украјину и рат који би неизбежно уследио били би катастрофа за Украјину и Русију, али и за Европу и Сједињене Државе. То би запалило други хладни рат, чији би победник била Кина, којој би Русија била принуђена да се економски и стратешки окрене.
Извор: https://buchanan.org/blog/biden-should-declare-nato-membership-closed-158996
Пише: Patrick J. Buchanan
Превод: Наташа Станојловић
2014. године, када је руски председник Владимир Путин одговорио на државни удар које су подржале САД и којим је збачен проруски режим у Кијеву окупацијом Крима, председник Барак Обама није учинио ништа. Када је Путин помогао сецесионистима у Донбасу да заузму Луганск и Доњецк, Обама није урадио ништа. Зашто нисмо дошли у војну помоћ Украјини? Јер Украјина није чланица НАТО-а. Нисмо имали обавезу да јој притекнемо у помоћ. А да смо војно интервенисали на страни Украјине, ризиковали би рат са Русијом против које нисмо имали жељу да се боримо.
Прошле године, када је Путин повео 100.000 руских војника на границе Украјине, председник Џо Бајден је изјавио да ће сваки одговор САД на руску инвазију бити ограничен на строге санкције. САД не би предузеле никакву војну акцију као подршку Украјини. Што да не? Јер, опет, Украјина није чланица НАТО-а.
Јасно, својим нечињењем, Америка открива своје одбијање да ризикује сопствену безбедност у рату са Русијом око Украјине чији суверенитет и територијални интегритет нису витални интереси САД довољни да оправдају рат са највећом земљом на свету са њеним огромним нуклеарним арсеналом оружја. Ово је стварни свет. А како Украјина није савезник НАТО-а, и ми нећемо да је позивамо да постане савезник НАТО-а, Бајден би требало да то јавно изјави, урби ет орби, да уклони Путинов изговор за било какву инвазију. Бајден је већ изјавио да нећемо стављати офанзивно оружје у Украјину. Ако, изјавом да немамо намеру да ширимо НАТО даље на исток прихватањем Украјине или Грузије, можемо да обезбедимо Путину излаз из ове кризе коју је он створио, зашто то не учинити?
Говорећи прошле недеље, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је рекао: „Они морају да схвате да је кључ свега гаранција да се НАТО неће ширити на исток“. Ако је тачно оно што је рекао Лавров — да је „кључ“ за Москву, кључни захтев, да се ширење НАТО-а на исток заустави, а да се Украјина и Грузија никада не придруже алијанси коју предводе САД створеној да обузда Москву — требало би да пристанемо на ову потражњу.
Ако ово наведе Путина да држи своју војску ван Украјине, признањем истине избегао би се непотребан рат. Ако Путин ипак изврши инвазију, свет ће знати кога да сматра одговорним.
Сврха Бајденове декларације би била једноставна: да кажемо истину шта ћемо, а шта нећемо. Да уклони Путинов изговор за рат. Да би Путину омогућио да се склони од сваке планиране инвазије, ако је тражи. Руска инвазија на Украјину и рат који би неизбежно уследио били би катастрофа за Украјину и Русију, али и за Европу и Сједињене Државе. То би запалило други хладни рат, чији би победник била Кина, којој би Русија била принуђена да се економски и стратешки окрене.
Дакле, да би спречио рат, Бајден треба да изјави шта је истина: „Украјина није чланица НАТО-а, и ни ми ни наши савезници немамо намеру или планове да уведемо Украјину у НАТО или да Кијеву дамо ратну гаранцију по члану 5. ” ако га тражи.
Исто важи и за Грузију на Кавказу. Нисмо стали у одбрану Тбилисија када је напао Јужну Осетију 2008. године и када га је Путин протерао. И нећемо дати Грузији никакву ратну гаранцију по члану 5.
Искрено, дошло је време да се изјави да се НАТО неће ширити даље на исток и да је проширење НАТО-а при крају. Ниједна бивша република Руске Федерације — ни Украјина, Грузија, Молдавија, Белорусија или Казахстан — неће више бити примљена у НАТО савез чији је списак ограничен на садашње чланство. Заиста, ако је сврха НАТО-а одбрана Европе од реваншистичке Русије, зашто бисмо ширили НАТО толико на исток да он провоцира Русију да нападне своје суседе у Европи? Пошто је Русија поставила виртуелне ултиматуме, наш циљ мора бити да спречимо катастрофални рат који би инвазија на Украјину изазвала. Таква инвазија на Украјину, земљу са више од 40 милиона становника, неминовно би се завршила поразом Кијева. И што се Украјина дуже опирала и што се жешће борила, то је био већи број мртвих и рањених на обе стране и трајнија мржња и непријатељство које би се стварало међу њима.
Американци у званичним круговима наводно већ разговарају о помоћи Украјинцима у вођењу герилског рата против руских окупационих трупа. Овде постоји још једно питање, а то је моралност да не чинимо све што можемо да избегнемо инвазију и њен последични рат. Да ли би било морално да Сједињене Државе обезбеде оружје за крваву побуну ако не постоје реалне шансе за брзо протеривање руских освајача? С обзиром на његове проблеме у Белорусији и Казахстану, Путин не може са радошћу да очекује војну окупацију милиона Украјинаца. Завршетак проширења НАТО-а могао би бити победа за све нас.
