Азбука Дејана Грујића

Дејан Грујић је дипломирани глумац, водитељ, спикер, новинар, и уредник радија Београд 202, водитељ емисије „Устанак“.

 

А Ана, кћер и разлог што и даље грабим кроз живот без освртања уназад. Бескрајно је талентована, (на мене) директна, искрена, поштена и пре свега одговорна. Онаква, каквом сам је замислио првог дана када сам је угледао у приштинском породилишту, лепу као песме које тако надахнуто интерпретира.

Б биографија, никада ми није било јасно како се то пише и коме такви подаци сем новинарима уопште требају. Мада, уме то да нахрани сујету ономе на кога се односи.

В – Васкрс – најрадоснији хришћански празник. У моје време, дакле, када сам ја био дете, волели смо да се туцамо јајима. Данашња деца се „куцају“. Не знам зашто.

 

Г – гордост – особина коју презирем код људи. Таквих се клоним јер прождиру позитивну атмосферу у друштву у којем се нађу.

 

Д – Дејан – моје име. Сматрао сам дуго да је неприкладно за људе који дођу у озбиљне године па постану деде, а како и сам прилазим тој животној фази, сматрам да је баш супер да ме унуци зову Деда Дејо. Римује ми се, некако… не знам. А и делује некако младо и нетрошено.

 

Ђ – ђак  – генерално, то је најтеже занимање на свету када имаш мање од осамнаест  а више од седам година. Нико ти не верује да је заиста тако, поготову родитељи, и сви те убеђују да „од колевке, па до гроба, најлепше је ђачко доба“. Јесте, али под условом да си после тог најлепшег доба купус у кацу ставио бар четрдесет пет пута.

Е – Ех – прва реч која претходи ономе што кажемо да смо могли у животу а нисмо то успели јер нам нису други дозволили, или сами нисмо могли јер опет други нису помогли, а могли су.  Изговарају је они који нису унапред смислили ваљане разлоге за неуспех.

 

Ж – Живот  на Цртицу – моја прва, и за сада једина књига која има чак и друго издање, мада се издавачка кућа „Либерланд“ већ припрема за треће. А искрено, дуго сам мислио да ће то бити потпуни промашај, међутим, испало је боље него што сам могао и да сањам.

З – завичај – за свој завичај сматрам Метохију, тачније њен најлепши град, Пећ. Тамо сам рођен и живео сам нажалост само пет година. Још увек сањам наш Сењак, тракторе око нашег друштвеног стана од само две собе, и видим себе у њему како слушам стари радио са грамофоном и прву ЛП плочу Бисере Велетанлић. Биће то поново, једном, на крају. А ако не буде, онда хвала Богу, још увек није крај.

И – игла – постоји „Игла на винилу“, (знају слушаоци Радио Београда 2) постоји шиваћа, магнетна за компас, а мени је увек за ово слово асоцијација – грамофонска игла. Колико ли сам их само у животу купио, иступио бесомучним слушањем музике, заменио и проклињао што су ми уништиле веома важне плоче. Не зна се број. Успут, треба ми једна игла за резерву.
Ј Јадран – то је најлепши део наше некадашње домовине за којим патим и никада нећу прежалити што ми више није у тој мери „мој“. Па, постоје ли лепша места од рецимо Порторожа, Ријеке, Задра, Сплита, Цавтата, Крка, Светог Стефана, Валданоса, Острва цвијећа… (остало додајте сами)

К – Ката
– Моја мајка. Славонка. Тачка. Нема даље да се објашњава.

Л – Либерланд – Настао у највећој зарази корона вирусом, раширио се, можда и засметао јер је окупио више десетина аутора који су га учинили важним играчем на мапи издавача Србије и региона.

 

Љ- Љиљана – много жена које носе име Љиљана је ушло, улазило или само пролазило кроз мој живот. Неке су ми биле пријатељице, поједине саветнице, неке и пробале да ми шефују,  а само једна је одлучила да буде моја љуба до краја живота.

 

Ммашта – представља у мом животу бег од обавеза, проблема, фрустрација… најлепше је кад пустим неку стару плочу, пустим слајд шоу са фотографијама са неког давног летовања и  маштам да сам негде далеко,  где „не требају пилуле за спавање“.

 

Н – неваспитање – тешко, готово никако га не подносим. Бурно реагујем на све облике недовршености у развоју личности, социјалне зрелости и слично. Покушавам да исправим те мане ако је могуће, а ако видим да у тој намери немам успеха – дискретно али директно ставим до знања да је та особа за мене – ваздух.

 

Њ – Његош – Принц језгровите мудре мисли којег тешко можемо да разумемо а да пре тога нисмо упознали околности историјског оквира у којем је стварао и живео. Недокучив и увек тумачен у складу са потребама оних „горе“ који га час својатају, а повремено и избацују из којекавих „програма“. Мислим да припада свима подједнако и да нико не сме да полаже право на његов лик и дело.

О – огледало  – увек се питам, да ли умемо да га користимо. Не, углачано стакло у којем се види одраз нашег лика није компетентно да нам пружи прави одговор на то ко смо, шта смо, коме припадамо, чему се радујемо а због чега тугујемо. Није све на лицу, нешто је и у души. Ко има душе, њему огледало служи као украс а не као предмет за дивљење властитој физичкој лепоти.

 

П – пећ – овога пута није реч о мом родном граду подно Проклетија, већ о једном од мени најмилијих предмета за грејање током раног детињства. Имали смо баш у Пећи, једну велику нафтарицу која нас је грејала тако да је у нашој малој соби увек било „милион“ степени. Током ноћи, из малог отвора на грејној плочи, лелујала је светлост и на плафону правила чудне сенке од којих сам се помало бојао, али сам их ипак радознало гледао све док се не успавам. Данас немам такву, већ обичну ТА пећ, и то две. Она има само ону црвену лампицу која се једва примети кад светли у мраку. Без везе…

 

Р – радио – радим на радију. Волео сам радио од када знам за себе. То је најбољи медиј који ни интернет није угасио. Дао му је нову младост захваљујући модерним технологијама за пренос звука на даљину. Као момчић сам умео да направим свој студио и мини предајник који је емитовао сигнал на десет метара унаоколо. Никада ме нису ухапсили због тога. Додуше, нико није ни слушао тај мој „програм“.

 

С – слава – славим Светог Марка и Светог Луку. Причали су ми моји стари да те славе славимо из посебних разлога. Један је зато да нам деца буду „држећа“ то јест да се одрже у животу, буду лепа и школована, а друга да нам летина буде богата. Има то смисла. Ето, моја деца су и лепа и школована. Летину не спремам, иако имам много земље у власништву. О томе још увек брине моја мајка. С друге стране, знам да је слава то нешто што треба да одржимо, и никада не угасимо. Како ћемо пред претке једног дана када за то дође тренутак ако не одржимо њихов завет и свету реч.

 

Т – таленат – То је нешто што ти Бог да, или те пропусти из реда у којем чекаш да га добијеш. Ако умеш да га расипаш без користољубивог у себи, онда се он умножава и шири. Ако си одлучио да га задржиш само за себе, онда грешиш. Хулиш на Бога. Ако се њиме хвалишеш и бахатиш, опет грешиш. Ослушни народ, јер он најбоље уме да га оцени. Или те прихвате, или те једноставно – неће. У том случају ни Бог не може да ти помогне.

 

Ћ – Ћар – једном ми је један познаник поставио питање после моје молбе да ми нешто „учини“: „А, извини, колико сам ја ту добар?“ Ледена змија ми је прешла преко стомака. Лош осећај разочарења. Мора ли да буде све враћено одмах? Не мора, ценим. Учиним, не тражим ништа заузврат, идем даље и заборавим. Онда, неко други, непознат, све то лепо врати без да нешто тражи назад.

 

У – Успех – за мене је успех ако нешто урадим добро, затим то примети макар једна особа и ода ми признање за то. Ако баш нико не уради тако, опет – добро. Ја знам да сам успео у намери, а време ће показати да је рад увек био победник. Верујем у то да сваки успех постигнут „преко ноћи“ има разлог зашто се догодио. Или је то дуг предака који си само наплатио, или искушење да сви виде какав си у ствари.

 

Ф – Филип – син. Јединствен. Бирао победу као једини пут. Инжењер који се добро забавља док ради.

 

Ххлебкад га имаш, имаш све. Уз њега ти је довољна само вода да би тело нахранио. Ако имаш и соли, онда остало може а и не мора да се нађе на столу. Ваљало би да свако научи како да умеси хлеб јер тако никада неће бити гладан, а поштоваће и посао који ради да би зарадио за њ‘.

Ц – Црв – то није само биће које живи у земљи, копа канале у које се завлачи и крије, немоћно и увек слузаво. За мене су црви нешто друго. Понизни и без достајнства, увек у клечећем положају, склони да прогутају све што им се баци само да остали на површини не марећи притом да су ту потпуно незаслужено.

 

Ч – чекић – алат, мени посебно омиљен јер не умем да га користим. Знам, треба замхнути њиме брзо, и кратко само додирнути главу ексера али, то је само теорија. Не питајте зашто све то знам. Срећа да сам ожењен па све лепо објасним жени како треба да ради. Зато ме и зову теоретичар, логореични давитељ.

 

Џ – Џем – најлепши додатак палачинкама које обожавам. Најлепши је од шљива које нису стенлеј и чија структура остане онако рустична. Такође, треба избегавати чување џема у ушима. Није хигијенски а може да буде и веома компромитујуће.

 

Ш – штрајк – немам ништа против обуставе рада, али кад год сам дао подршку таквим активностима својих колега, прошао сам као бос по трњу. Коловође добију премештај и унапређење, повуку се, ја тврдоглав нећу да попустим, останем доследан, и добијем шупаљ нос до очију. Срећа да после тога добијем нешто много више – поштовање обичног света који ми је и најдражи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Прочитајте још