Без обзира каква судбина чека Небојшу Стефановића, да ли ће остати у партији, повући се из политке или окренути опозицији, сведоци смо најзначајнијег догађаја у Српској напредној странци од времена оснивања 2008. или од момента када је Николић препустио вођство странке Вучићу 2013. године
И поред тога што свари стоје лоше по њега, као човек који је обављао високе функције у безбедносној сфери Стефановић поседује поверљиве информације о другима које би могао искористити у политичкој борби
Тек после неколико година доказивања да је прави опозиционар, а не некакав Вучићев тројански коњ могао би да онкурише на упражњено место вође опозиције за које је расписан трајан конкурс
Месецима трају у опозиционим медијима спекулације о тензијама у врху СНС-а. Као најзначајнији део те приче је однос између Вучића и Стефановића. Афера „прислушкивање председника“ је кроз медије потенцирана кроз улогу високих функционера МУП-а у неовлашћеном прислушкивању кључних људи у држави на челу са председником и водила је по командној одговорности ка самом врху полицијске хијерархије – тадашњем министру полиције Небојши Стефановићу.
Сада је у том погледу актулно унутарстраначко изјашњавање о позицији Небојше Стефановића или прецизније против тога да он има политичке позиције. Одговор Небојше Стефановића на негативно мишљење већине одбора о њему је да њему није битан суд његов партије већ какав одговор ће добити од председника своје странке.
Без обзира како се ова прича заврши то јесте најзначајнији догађај у СНС-у од времена оснивања 2008 или од момента кад је Николић препустио вођство странке Вучићу 2013. године.
Каква може бити политичка судбина Небојше Стефановића после свега овог што се десило до сада? Прва могућност је да све остане по старом и да дође до трајног компромиса. Друга опција је привремени статус кво због избора на којима је императив да политички актери буду јединствни и без терета унутрашњих тензија и подела. После избора би се ова „ситуација“ расчистила на овај или онај начин. Трећа опција је да убрзо дође до одласка Небојше Стефановића са свих политичких и државних функција да ли његовом сменом или добровољном оставком због става странке. Сва је прилика да је мала шанса да се ствари врате у нормалу и да све буде по старом. Исто тако „читајући“ изјаву Стефановића о негативном суду партије то њега не погађа много а још мање обавезује. Тако испада да је најреалнија друга опција – да ће до разрешења ове ситуације доћи после избора.
Уколико би дошло до тога да Небојша Стефановић остане без станачких И државних позиција да ли би он постао опозициони политичар, то јест да ли би сам или са неким правио своју странку. Јасно је да не може рачунати да ће у овом моменту одвући значајнији број кадрова СНС-а са собом. Исто тако је јасно и да је остао прилично усамљен не само у странци већ и мимо ње у структурама које би му могле помоћи око политичког ангажовања у опозиционим редовима. Поред тога Небојша Стефановић нема политичку харизму која би му помогла да се лако политички позиционира на опозиционој смени и повлачења са собом дела напредњачких кадрова и бирачког тела.
Но и поред тога ствари не стоје лоше по њега. Као човек који је обављао високе функције у безбедносној сфери он поседује поверљиве информације о другима које би могао искористити у политичкој борби. Поред тога високе позиције омогућавају формирање свог лобија и своје мреже утицаја што је евидентно Стефановић успео да створи. Иако су га сад многи од „његових“ напустили то може да се промени уколико самостално уплови у политичке воде са агендом која амбициознима може деловати перспективно.
Може се претпоставити и да би му постепено пришли неки незадовољни кадрови из владајуће коалиције али и из опозиције. Са ресурсима које поседује као човек који је годинама у језгру власти он многе ствари може лакше одрадити у смислу позиционирања на политичкој сцени.
Но најзначајнија шанса за Стефановића у опозицији лежи у чињеници је да праве организоване опозиције и нема. Бојкоташка опозиција се расула и изгубила у маглама бојкота и међусобица. Исто тако евентуална предност Стефановића што он нити би хтео нити би могао да удара директно на власт јер је донедовано био део ње. Такав посредан и флексибилан приступ је много успешнији од радикалног антивучићизма који троши подршку коју постојећа опозиција има. Исто тако такав приступ би могао у перспективи уколико је довољно одмерен да доведе до тога да Стефановић као бивши напредњак преузме и део неопредељеног и напредњачког бирачког тела.
Но за све ово има доста „ако“ – ако успе да неоштећен изађе из власти, ако успе да направи ефикасан политички тим и привлачну политичку агенду и сл. Тек тад би се после неколико година доказивања да је прави опозиционар а не некакав Вучићев тројански коњ могао и да конкурише на упражњено место вође опозиције за које је расписан трајан конкурс.
Пише: Василије Мишковић
