Миладин Ковачевић: Српска економија при врху Европе

 

Иако то многи оспоравају, наша привреда последњих година показала је виталност и упркос кризама бележи значајне резултате када је у питању раст индустријске производње, повећање извоза и скок стрних инвестиција. Бројеве који се објављују у нашој земљи, потврђују и извештаји релевантних страних институција.

 

У функцији оптимизма могу се прескочити они делови, они параметри који не говоре најбоље, али не може се лагати, не могу се рећи лажне цифре….Да се вратимо сад у ову зону текућих параметара, они су заиста изненађујуће добри.

Пре пет година инвестиције биле на 18% БДП а 2019. су већ биле на 22%. Што се тиче ове године, већ се види да расту, али за то морамо сачекати анализе и резултате.

Први смо у привлачењу страних инвестиција у региону, што значи 60% инвестиције на западном Балкану, налази се у Србији

Eконимија је бележила убрзани раст од средине 2019. до почетка 2020. а у циклусу раста се налази од 2015. године. То је инерција која је битно утицала на ублажавање последица пандемије по економију, а други разлог је свакако пакет мера које је донела влада Србије за помоћ привреди.

Mи смо у четвртом кварталу 2020. у односу на 2019. увећали са 23,8% на 26,1% БДП-а, а еврозона увећала је за 9,1 процентних поена и то у просеку са нивоа од 106,3% на 115,4%  БДП-а. Када је о задужености реч, наша привреда није презадужена, а неупоредиво је мање задужена од Европе.

 

 

1.

Паритет куповне моћи – како за исте паре можете купити више у Србији но у ЕУ

 

У последње време се много говори о паритету куповне моћи, какав је то показатељ?

 

– У Србији имамо просечну плату од 555 евра. Када је упоређујемо са нето платама на западном Балкану, ми смо на врху. До пре годину дана испред нас је била Црна Гора. Раст плата иде са растом БДП – а. То је такође раст потрошње, што прати раст БДП – а. Међутим, кад се упоређује плата, није исправно упоређивати нашу номиналну плату од 555 евра, са 1000 евра у Словенији. Него се мора упоређивати плата према паритету куповне моћи.

Паритет куповне моћи је  је рачун који за земље Европске уније води ,,Еуростат” преко националних институција статистичара. Ми смо чланови ,,Еуростата” ,,хајлевел” групе за модернизацију светске статистике Европске економске комисије при Уједињеним нацијама (EECUN).

Тај рачун се ради тако што се мери колико се роба или услуга може купити у некој земљи за 1 еуро.  Другим речима, колико се роба и услуга за 1 еуро може купити у Србији у односу рецимо на Словенију. И тај рачун је увек такав да оне развијеније земље света могу да купе мање за исти износ од мање развијених земаља. Нпр: у Србији се може купити више роба и услуга за исти износ него у Немачкој. Та проорција се изражава у БДП – у per capita.  Ми се налазимо на око 40% од европског просека, што значи да наша плата дели са 0,40 да би се упоредила са просечном европском платом. Када нашу просечну плату од 555 евра поделите са 0,40 скоро да се износ удвостручи. Тај износ се упоређује са нпр. немачком просечном платом. То се зове рачун паритета куповне моћи.

2.

Од 2012 је био озбиљан раст запослености

Како ми стојимо са запосленошћу и незапосленошћу?

Оспорава се да је било раста запослености од  2012. а чињеницу су да је било озбиљног раста запослености и пада стопе незапослености. Стопа незапослености је била око 23%, па је пала на 9,7%. Ту нема ништа спорно али ти не можеш објаснити људима који намерно хоће да оспоре чињенице.

 

 

Да ли знаш шта на Гуглу најчешће излази уз твоје име? Цитат Дизрелија да постоји лаж, безочна лаж и статистика. Ту су и Вибова изрека о томе да по статистици неки једу купус, а неки једу месо, па у просеку једемо сарму.

 

– Заборавила си статистика наша дика, што пожелиш то и наслика, и многе друге. Ја неверним Томама одговарам цитатиом лорда Келвина: ”Онај ко жели нешто да каже, а не може да поткрепи бројевима, као да ништа није ни рекао. Вредно је само оно што може да се поткрепи бројевима.”

Имам и краћу изреку: Статистика је via facti. Односно једини пут извесности.

Зато самог себе у јавном оптицају, међу макроекономистима нескромно одређујем као центар извесности.

Бројке које објављујеш о расту наше економије звуче превише добро, па ти спочитавају да си сувише вешт са цифрама, а да је статистика моћан алат за манипулацију. Како то да ми мала земља на Балкану имамо супер раст производње и пад незапослености?

– Од величине земље не зависи динамика раста. Динамика раста некада предњачи баш у малим земљама. Сетимо се Ирске једно време, па и сада, или сетимо се рецимо Литваније.  Литванија прошле године има мању стопу пада него што смо ми имали у години епидемије, то је једна мала земља која нас је ту претекла. Ми смо у самом врху, иза Литваније, Ирске, рецимо Турске, мада Турску не рачунам у Европску унију.

 

Да ли су текући параметри развоја Србије изненађујуће добри као што те оптужују?

 

– У функцији оптимизма могу се прескочити они делови, они параметри који не говоре најбоље, али не може се лагати, не могу се рећи лажне цифре….Да се вратимо сад у ову зону текућих параметара, они су заиста изненађујуће добри.

Од јануара до априла текуће године, прерађивачка индустрија бележи раст од 10,8% – што је више од очекиваног. А први квартал са БДП је завршио са 1,2%, очекивање је било прво минус 1,3%, па онда смо стигли негде на нулу, али смо онда завршили на плус 1,2%

У првом кварталу у односу на прошлу годину извоз је порастао 13%. Један од фактора је и скидање приштинских такси на увоз из Србије. Такође ми имамо извоз према великим тржиштима пре свега према ЕУ и окружењу на Балкану, па према средњоевропском и јужноеврепском тржишту.

За време пандемије наш корпоративни дуг је порастао за 2,3 процентна поена у БДП-а. Односно ми смо у четвртом кварталу 2020. у односу на 2019. увећали са 23,8 % на 26,1 % БДП – а. А еврозона увећала је за 9,1 процентних поена и то у просеку на ниво од 106,3 % на 115,4 %  БДП -а. То значи да наша привреда није презадужена, већ је неупоредиво мање задужена од еврозоне

За обичног човека то што говориш мало значи. Хајде да објаснимо, конкретно, зашто су ове цифре добре за нас?

– Ти ми сад постављаш оно чувено питање, шта то значи за наше грађане. Ја кад то чујем, одмах се ,,машим за пиштољ”. Нарочито ако ми неко то питање постави док руча у Мадери.

Шта је са  оптужбом да си променио метдодологију мерења запослености па смо изненада напредовали у тој области?

– Оспорава се да је било раста запослености од 2012. а чињенице су да је било озбиљног раста запослености и пада стопе незапослености. Стопа незапослености је била око 23%, па је пала на 9,7%

Очекивало се да ће пандемија потпуно урушити економију, изгледа да се то није десило?

– Очекивало се да ће последице бити много горе него што су код нас, па и у светској економији. ММФ је предвиђао пад светске економије до -4, па -3,5 се у почетку предвиђао пад у Србији, па се на крају дошло на глобалном нивоу на -3,3.

Међутим, како је мој тим пратио статистику, прогнозе и податке на крају смо дошли до података да ће се година ипак пре краја завршити на нултом степену. Али се завршила на – 1. Могла је завршити на 0, али због кашњења важних пројеката у сфери грађевинарства завршила је на – 1 што никако није лош резултат. Знали смо да ће ово бити година опоравка, као и 2022. године. Нисмо очекивали да ће раст индустрије прошле године бити позитиван, око 0.4%. Сада у овом тренутку, за четири месеца је порасла укупно 10%. А међугодишње (од априла 2020. до априла 2021.) индустрија је порасла за 34%. Прерађивачка индустрија за исти период бележи раст од 42%. Од јануара до априла текуће године, прерађивачка индустрија бележи раст од 10,8% – што је више од очекиваног. А први квартал са БДП је завршио са 1,2%, очекивање је било прво -1,3%, па онда смо стигли негде на 0, али смо онда завршили на 1,2%.

Шта је све утицало на раст БДП-а осим индустрије?

– Допринос грађевинарства био је са 0,8 процентних поена (разлика између повећања процената изражава се у процентним поенима; пример ако је повећање са 2 на 3, ту је један процентни поен, преведено у проценте представља 33% од повећања).

Када је реч о грађевинарству у првом кварталу нарочито је била јака инфраструктура и изградња објеката, (аутопутеви, гасна станица, путеви).

Штедња становништва је у успону, односно економија је ушла у циклус раста од 2014, године да будем строжији од 2015. године, што значи да је имала 5 година непрекидног раста, па онда расте све – дохотци, БДП, расте производња, расте извоз. У првом кварталу у односу на прошлу годину извоз је порастао 13%.

Један од фактора је и скидање приштинских такси на увоз из Србије. Такође ми имамо извоз према великим тржиштима пре свега према ЕУ, окружењу на Балкану, средњоевропском, јужноеврепском тржишту.

А од тих најзначанија тржишта су Немачка и Италија, јер производе које извозимо престављају широк дијапазон роба и услуга.

Колико се инвестира у Србију и да ли је истина да смо ми толико занимљиви за улагања као што статистика каже?

– Од 2015. наслеђе директних инвестиција је значајно, а многи ће ту рећи као и Фискални савет како је недовољан раст инвестиција, и како он треба да буде 25%. Али они не виде да постоји динамика, односно снажна пропулзија. То значи да су пре пет година инвестиције биле на 18% БДП а 2019. су већ биле на 22%. Што се тиче ове године, већ се види да расту, али за то морамо сачекати анализе и резултате.

Динамика и пропулзија су повезане са растом извоза. Код раста инвестиција је нарочито значајан раст директних страних инвестиција. Али 2/3 инвестиција чине инвестирање наших домаћих резидентних инвеститора у земљи. Односно домаћих инвестиција. Када говоримо о страним директним инвестицијама говоримо о новцу који је дошао ,,споља”. Који је регистрован кроз платни биланс, које као статистику води централна банка и Републички завод за статистику. Пошто је то економски однос са иностранством, то представља директне стране инвестиције. Што се тиче њиховог значаја он се огледа у томе да су најважније оне инвестиције које су стране компаније донеле овде, односно оне фирме које су изградиле производњу на територији Србије с намером да се у нашој земљи производи роба уз разне повољности.  Коју потом извозе или према матицама или другим тржиштима. Захваљујући томе није само што расте извоз већ се значајно поправља његова структура у правцу ,,хај-тек”, односно у правцу технологија вишег нивоа.

Можеш ли да ми упоредиш структуру нашег извоза са неком другом државом?

– Наиме средњи ниво технологија и високи ниво технологија је од неких 80 милиона евра далеке 2005. године стигао на више од милијарду сто милиона евра 2019. године. Ако то поредимо нпр. са Хрватском, далеке 2005. Хрватска је имала пет пута већи извоз ,,мајлд-тек и хај-тек” производа. Сада ми имамо 15 % већи од њиховог извоза.

Вратимо се на ,,постковид период”, десиле су се неочекиване промене када су понуде и тражња у питању.

– Када је корона у питању прецизније постпандемијски шок, на страни понуде се огледа у паду радне снаге на број расположивог активног становништава, у паду продуктивности и паду производње. На страни тражње постпандемијски шок се огледа у расту незапослености, који није карактеристичан за Србију за сада,  у расту штедње, и паду потрошње. Што је логичан след. Србија се овде разликује у толико што јесте се догодио постпандемијски шок.  У 2020. није могло да се настви са оним темпом раста који је забележен још у првом кварталу 2020. када је раст БДП-а био 5,2%. Али се догађа у извесној мери у анкети о радној снази пад радно активног становништава што значи људи који би у нормалним активностима конкурисали на тржишту рада, сада то не раде.

Пад продуктивности се није догодио, а ни пад производње се није десио, али заједно ова два фактора нису расли оним темпом којим је завршена 2019. и започела 2020. година. Што се тиче незапослености, нема пада незапослености значајног поготово ако се гледа регистрована запосленост, односно нема раста броја незапослених лица. Прецизније неки мали раст незапослености четвртог квартала 2019. се бележи за 0,6% или 17.400 незапослених.  У свету у том периоду је за 1,5 процентних поена порасла глобална незапосленост. Ту је порасла тзв. подзапосленост, што се дефинише кроз структурне политике запослености. Кад се гледа број запослених по регистру социјалног осигурања ми у априлу 2021. у односу на исти месец прошле године имамо раст од регистрованих 68.000 запослених.

Да појасним:

Прво, еконимија је бележила убрзани раст од средине 2019. до почетка 2020. а у циклусу раста се налази од 2015. године. То је једна инерција која је битно утицала на ублажавање последица пандемије по економију.

Други разлог је свакако пакет мера који се састоји од три најважнија елемента:

  1. Помоћ фирмама у 2020. са по три минимална дохотка.
  2. Посебна давања секторима посебно погођеним пандемијом, као што су туризам, саобраћај итд.
  3. Униформно давање одређеног новца становништву и стимулисање банака да омогуће кредитирање економије где држава преузима ризик отплате кредитних линија.

 

Шта се догађа у свету, а шта код нас? Да ли то уопште можемо да поредимо?

 

– На глобаном нивоу догодила се неочекивана ситуација. То је да је индустрија показала много већу жилавост од услужног сектора као што је туризам, саобраћај, хотелијерсто, итд. Индустрија је и на светском плану показала опоравак у облику слова ,,V“ које смо спомињали на почетку, што значи стрми пад па стрми раст. Наша индустрија поготово. То показује да је излазак из постпандемијског шока најбржи преко индустрије. Ми имамо срећу,  што је у структури наше привреде да нам је индустрија најважнији ,,драјвер” укупне привреде. По величини учешћа у БДП – у укупне услуге су свуда највеће, али код нас ослонац у том расту је у индустрији пре свега, у пољопривреди, и на грађевинарству. А не рецимо на туризму. Индустрија у БДП-у учествује са 20%.

Колико је све ово утицало на индустрију код нас, па и у Европи и свету?

 

– Од 2005. до 2015. у свету па и код нас је текла деиндустрализација сем у земљама попут Кине и земљама новорастуће економије попут Индије, итд. То су земље код којих је индустријализација и даље у току. Они су дошли до 40 % БДП – а на бази индустрије. Али у Европи гледано деиндустријализација је трајала до скоро. У сваком случају још увек није  дошло до реиндустријализације зато што је Европа пре короне била у преткризном периоду. Мислим на развијене земље Европе. Ми смо сасвим извесно ту деиндустријализацију зауставили 2015. године и ушли у циклус раста који је у највећој мери био вођен растом индустрије. Структурне пропорције су робусне, оне се не мењају брзо и лако, али је важно да се схватило да се из криза најпре извлачи индустрија, и сад се схватило из ове кризе да је индустрија ишла по слову ,,V“ и да се тако најбрже опоравља. И глобално, а код нас поготово. Оно што се глобално схватило јесте да се у кризи радикалније употреби фискална политика, значи фискални стимуланси, односно оно што за последицу предствља ширење фискалног дефицита.

Оптужују нас да смо презадужени, а да се то не види у бројкама. Како ствари стоје?

– Ми нисмо у у проблему задужености јавног дуга.

Људи не разумеју те основне постулате задуживања. И онда има и оних који мисле на укупну задуженост и јавног и приватног сектора. Те ће неко рећи да смо преко 80% у БДП-у, што је тачно, али то није мера задужености државе. Јавни дуг није прекорачио 55, 7%, а то је мање од ,,мастрикс” критеријума. Дозвољено је да држава буде задужена до 60%. Мада, парадигма дуга више није иста као што је била. Све земље имају дуг.

Када се компонује буџет задужује се по два разлога:

 

  1. Да се покрије отплата дуга, сервис дуга, акумулирани дуг… итд.
  2. Да покријеш дефицит.

Нето задуживање је сам дефицит. То изгледа овако:

Нема ни једне државе која не користи финансијске инструменте и не задужује се на финансијском тржишту. Свака држава то ради да би покрила дефицит ако га има и да би сервисирала обавезе оног дуга који је раније повучен. Међутим, важно је нето задужење, заправо колико ти смањујеш или повећаваш дуг у апсолутном смислу. Још је важније који ти је ритам смањења дуга, односно ритам БДП–а.

Ако ти је ритам БДП-а јачи, онда је пропорција учешћа дуга у БДП-а све мања и мања, то је заправо оно што је важније кад се гледа задуженост. Има још један параметар који ретко ко користи, који је важан струци. То је тзв рацио отплате дуга. То је отплата главница и камата кроз извоз роба и услуга. Критична граница по овом параметру је 28% од БДП-а, а ми смо доста испод ове границе.

Шта је највећи део приватног дуга?

 

– Највећи део приватног дуга је тзв. корпоративни дуг. То значи спољни дуг корпорација на међународном финансијском тржишту. За време пандемије наш корпоративни дуг је порастао за 2,3 процентна поена у БДП-а. Односно ми смо у четвртом кварталу 2020. у односу на 2019. увећали са 23,8% на 26,1% БДП-а. А еврозона увећала је за 9,1 процентних поена и то у просеку са нивоа од 106,3% на 115,4%  БДП-а. То значи да наша привреда није презадужена, већ је неупоредиво мање задужена од еврозоне.

Са аспекта приватног дуга, са аспекта државног дуга ми не спадамо ни у земље презадужености нити у земље видљиво долазеће критичне задужености. То наравно не значи да наша фискална политика у 2022. години не треба да уђе у реконсолидацију. Што значи да смањи дефицит од 7% колико ће бити ове године, на  3% колико је било планирано за ову годину.

 

Дакле, где смо сада?

 

– Раст БДП -а је 2019. године био 4,4 %, а 2020. године – 1%, док је 2021. године прилично извесно је да ће БДП порасти 6% с обзиром на кретања у првом и другом кварталу године. Можемо рећи да смо сво ово време у врху. Први смо у привлачењу страних инвестиција у региону, што значи 60% на западном Балкану, налази се у Србији. Наша земља је занимљива инвеститорима зато што има ресурсе, од радне снаге, земљишта, водних потенцијала, развијене инфрастуктуре, развијена је путна мрежа, настављамо да развијамо железничку мрежу, инвестиције се граде и на неким извесним очекивањима. Све ово представља одлике доброг тржишта, јер се сматра да ако се лоцирате  у Моравској долини или у Срему да можете да производите возите на све четири стране Европе, па и света. Имамо политичке предности јер имамо добре аранжмане са средњом Азијом, са Русијом,  са Кином, са окружењем, са Европском унијом, итд. У настаку је пожељно да убрзамо реформе јавних предузећа. Такође у складу са овим треба да кажемо да су јавна предузећа напредова у смислу бољих перформанси од 2015. до 2019. године. Очекује се да поново покренемо потребне трансформације и реформе јавних државних предузећа, која су значајан губитак, а запошљавају преко 80.000 људи.

Да ли је све ово о чему смо данас причали само наша математика или то потврђује и ММФ и друге институције које се тиме баве?

 

– Све ово што кажемо заправо на неки начин потврђују или боље речено прихватају наше информације и оцењују наше текуће макроекономске податке као врло успешне, макроекономску ситуацију као врло стабилну, а рејтинг агенције нам повећевају стално кредитне рејтинге. Сада смо дошли веома близу до тзв. инвестиционог рејтинга БА +.

Кредитни рејтинг је једна оцена нивоа ризика за инвеститоре. То значи оцењује се колики ризик имају да улажу на наше тржиште. ”А” је инвестициони рејтинг, а ”Б” је још увек неинвестициони рејтинг. Ми смо по агенцији „МУДИС“ веома близу рејтинга ”А”.

 

Разговарала: Сања Пурић

Фотограф: Видоје Манојловић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Прочитајте још