Како смо и да ли смо победили корону

Корона вирус није ни први ни најсмртоноснији вирус који је изазвао пандемију али је први који је довео до глобалног ресета у готово свим областима живота

година ће остати запамћена по суморној слици света узрокованој пандемијом, коју су пратиле ванредне мере, полицијски час, крах туризма, изгубљени животи

Након пандемије свет се суочава са њеним последицама од којих је свакако најзначајнија криза глобалне економије

Остају нерешена питања, да ли смо победили коронавирус, какве ће последице имати будуће генерације, и колико дуго ће још свет бити у ванредним условима?

Ваксери / антиваксери

Умерени антиваксери:

– става су да се поштује слобода избора и мишљења

– ко жели да се вакцинише нека то и учини, ко жели да носи маску нека носи, све је до сопствене одговорности

– сматрају да маске не штите од вируса, то и на самом паковању пише

– дуго постоји вакцина против грипа, а грип и даље постоји ?!

– вакцина није сигурна, испитивања се неће завршити до 2022. те свако ко је прими може се сматрати делом текућег експеримента, пошто се таква технологија (експериментална генетска терапија) није раније користила над људима, а ипак имате „само“ 99,85% шансе да преживите без вакцине.

Умерени ваксери:

– сматрају да треба да се носи маска и људи вакцинишу јер не одговарамо само за сопствени живот него и за живот других људи који из неког разлога не могу да приме вакцину (стари или особе са слабим имуним системом).

– маска спречава да вируси из усне и носне шупљине пређу у спољну средину, на друге људе.

– вакцина неће уништити вирус, али ће га сузбити и потребна је.

ПОПУШТАЊЕ МЕРА

Враћамо ли се у нормалу?

Кризни штаб је донео нове мере попуштања. Угоститељски објекти могу да раде до поноћи сваког дана и у отвореном и затвореном простору. Благајне, трафике и киосци могу да раде од 00 до 24, а последња биоскопска пројекција може да буде до 23 сата, нагласила је Дарија Кисић Тепавчевић.

Конгреси, пословни и научни скупови могу да се одржавају са највише 200 особа у затвореном простору. Укида се бесплатни PCR тест за наше грађане који путују у Немачку. Одлуке о прославама матура нису донете, али би се могле очекивати ако се одрже у школама у контролисаним условима.

Подсећамо да су представници власти и чланови Кризног штаба, раније најавили да ће до потпуног укидања мера доћи тек кад се 50 одсто становништва вакцинише. Последњи подаци говоре да Београд има више од 50 одсто вакцинисаних пунолетних грађана. Међутим, председница Владе Србије, Ана Брнабић, изјавила је да су наводи о припремању кампање победе над корона вирусом „медијске спекулације“, и да ће проверити да ли је кошаркашки клуб Црвена звезда, кажњен због кршења противепидемијских мера.

Корона вирус нас уводи у спознавање сасвим новог света који је за нас непознаница. Све је почело од Вухана у кинеској провинцији Хубеј и епидемије која је проглашена почетком децембра 2019, када је овај вирус изазвао болест под називом COVID-19 која је захватила цео свет. Светска здравствена организација је то потврдила када је 11. марта 2020. године прогласила пандемију која је довела до великог броја оболелих и умрлих, али је изазвала и бројне економске и социјалне проблеме.

У том смислу предузете су многе мере да би се ова опака болест ограничила, како на плану заштите самог појединца, тако и унутар државе, а и у међународном оквиру. Све је то имало за последицу да појединци, због наметнутих околности ограничења основних слобода, буду фрустрирани, па су своје незадовољство исказивали бројним демонстрацијама свуда у свету. Осим тога шириле су се и теорије завере и лажне вести поводом KОВИД 19, а такође и поводом вакцина које су се убрзо појавиле као једини вид одбране од ове пошасти.

Корона вирус није једини вирус који је изазвао епидемију, али је сигурно вирус који је изазвао највише недоумица и стално нас преиспитује колико смо спремни да му се одупремо. Он је део породице под називом SARS-COV2 и пре њега постојале су епидемије SARS-а 2002. и 2003. године. Група вируса којој он припада добиле су име захваљујући свом изгледу који подсећа на круну.

Спорно је и само порекло овог вируса – ту имамо само хипотезе да је он „животињског порекла“ (сетимо се аналогије са шишмишем) или да је „вештачки направљен у лабораторији“ – али оне нису до краја научно потврђене. Начин преноса овог вируса такође није сасвим јасан, да ли је могуће да је он пренесен са животиње на човека. Оно што знамо је да се он преноси са човека на човека капљичним путем, такође стручњаци тврде да он напада и слузокожу очију, те је потребно заштити не само уста и нос него и очи. Тако поред маске потребно је користити и визир, али опет касније је уочено да ни визири нису баш ефикасни. Период инкубације траје до четрнаест дана, а чак је познат случај и до двадесет седам дана. Још једна недоумица: ово је респираторни вирус али он не доводи само до оштећења плућа, него и до обољења других органа – срца, јетре, бубрега… Он може изазвати мождани и срчани удар јер доводи до стварања крвних угрушака – тромбова. Препознаћемо га по симптомима: повишена температура, сув, упоран кашаљ, кратак дах, болови у мишићима и костима, главобоља, болови у грлу, мучнина, повраћање и дијареја. Препоруке Светске здравствене организације се односе на то да водимо рачуна о личној хигијени – прање руку, социјално дистанцирање, ношење маске, дезинфекција површина, проветравање просторија.

Ширење KОВИД 19 после Кине постаје глобално. Суморна слика света од јануара 2020. године ниже своје стравичне билансе – од Вухана три месеца касније, више од милион и по људи је оболело у целом свету, а више од 90.000 је умрло због последица изазваних овим вирусом. У априлу је највише било заражено у САД-у 230.000 – Њујорк је постао највеће жариште ширења болести у Америци. Иза Америке следи Европа која је по броју смртних случајева превазишла Азију тако да највише заражених имамо у Италији и Шпанији – више од 110.000, заражених, највише жртава је тада било у Италији, близу 17.000, затим у Шпанији више од 15.000, а у Француској око 10.000, у Великој Британији више од 7.000. Најтрагичнији биланси у броју умрлих у једном дану, тада крајем марта, забележени су у Италији 793 преминула и у Шпанији 849 преминулих.

Свака земља се тада борила на свој начин, желећи да заштити свој народ од нарастајућег таласа вируса – тако да је било мера од оних блажих па све до оних ригорозних. Прво је Кина увела забрану ваздушног, железничког, друмског и речног саобраћаја и јавног превоза унутар појединих градова, затворена су јавна и забавна места, биоскопи и позоришта. Свим становницима дата је наредба да не напуштају град без дозволе власти. У Европи су десетине милиона у карантину, долази до привременог затварања унутрашњих граница, уводи се обавезна самоизолација за путнике из иностранства (14 дана), лидери Европске уније осудили су одлуку САД-а да ограниче путовање из Европе у САД, уводе се ванредна стања, граде се болнице интензивне неге…

У земљама западног Балкана такође се доносе заштитне мере због угрожености корона вирусом. Највише заражених у априлу 2020. било је у Србији 2.867 заражених и 65 преминулих, па следи Хрватска 1.407 заражених, 19 преминулих, БиХ са 857 заражених и 35 преминулих, Северна Македонија са 663 заражених и 30 преминулих, Албанија са 400 заражених и 22 преминулих, Црна Гора са 252 заражених и 2 преминула. Од мера које су донесене у марту можемо истаћи да је Хрватска страним држављанима по уласку у њену земљу одредила карантин од 14 дана, у Републици Српској проглашена је ванредна ситуација и стање несреће у Федерацији БиХ, Северна Македонија је увела ванредно стање. У априлу Србија доноси мере забране кретања свих људи од суботе до понедељка, само старији од 65 година могу у куповину у раним јутарњим часовима.

Када посматрамо сва ова дешавања можемо закључити да укупни биланс на светском нивоу за јануар 2021. био би више од 91 милион заражених, више од 50 милиона излечених и скоро 2 милиона умрлих од последица KОВИД 19. Највећи број заражених био је у САД, па следе Индија, Бразил, Русија и Велика Британија, а највећи број преминулих односи се такође на САД па следе Бразил, Индија и Велика Британија.

Због ригорозних мера заштите дошло је до бурних, хистеричних реакција – било је демонстрација свуда у свету, нарочито у Европи због ограничавања људских права и слобода, критиковане су власти. Било је чак и теорије завера које су говориле о томе да корона вирус и не постоји и да је то само политичка манипулација људима. Социјално дистанцирање изазвало је депресију и отуђење, па је био већи број обраћања психолозима него пре избијања пандемије. Појава вакцине као посебне мере заштите показала се најцелисходнијом и она је донела оптимизам. Вакцине су почеле да се производе у Русији (Спутњик V и Спутњик лајт), у Кини Синофарм и Америци (Фајзер Бионтек и Оксфорд Астразенека). Показало се да је учинак ових вакцина неоспоран и да је довео до почетка стварања колективног имунитета „имунитета стада“, иако је било и нежељених дејстава која су заиста мала у односу на огроман степен заштите. Негативно је то што је било политизације у вези порекла вакцина, ЕУ чак није признавала руску и кинеску вакцину, али временом стање се променило на боље.

Србија је по питању набавке вакцина и организовања вакцинисања предњачила и омогућавала је вакцинисање и свим заинтересованим из целог региона западног Балкана па и шире. Она постаје позитиван пример и узор другим државама у окружењу.

У самој Србији било је и отпора вакцинисању, кружиле су разне теорије о штетности вакцина, нарочито међу млађом студентском популацијом (антиваксери). Данас ситуација охрабрује јер све више младих и не само младих људи, увиђа неопходност вакцинисања. Због све већег броја оних који су одлучили да приме једну од вакцина, у Србији се разматра могућност враћања живота у нормалне оквире почев од 21. јуна, како је најавила премијерка Брнабић, уколико стање буде задовољавајуће.

У свету, ипак поред пуно позитивних помака и учинка вакцинисања, случај Индије опомиње и говори да KОВИД 19 има нове сојеве и помиње се индијска двострука мутација SARSB.1.617. Забрињава број заражених – више од 25.228,996 и умрлих – више од 278.719, а врхунац се тек очекује.

Економска ситуација у свету такође забрињава. Дошло је до кризе глобалне економије јер су мере држава, као што су ограничавање путовања и затварање погона, довеле до веће штете него сам вирус. Погођена су нарочито интернационална предузећа.

Можемо само закључити да је једино извесно да KОВИД 19 отвара и даље многа нерешена питања: колико дуго ће људи још бити погођени овим вирусом, очекују ли нас још неке његове нове мутације, да ли ће се ефекти ове болести преносити на следеће генерације…

Већина светских медија похвалила је сигуран наступ Србије у брзом набављању вакцина, у бризи за здравље властитих грађана, али остао је примећен и великодушан потез у коме је Србија донирала значајне количине вакцина земљама у региону: БиХ, Северној Македонији, Црној Гори. То нам све говори да Београд данас постаје центар западног Балкана и да Србија враћа онај значај који јој заиста и припада – улога сарадње и добросуседских односа, грађење мира и стабилности на Балкану.

Ово је, слободно можемо рећи, успех српске дипломатије и њене спољне политике, која је својом неутралном позицијом на међународном нивоу, успела да обезбеди и руске и кинеске, али и вакцине са Запада. О важности онога што је Србија урадила за своје суседе, посебно говори потез америчког председника Бајдена, који је, следећи српски пример, најавио да ће САД до краја јуна, послати најмање 20 милиона вакцина Фајзер Бајонтек, Модерне и Џонсон – Џонсон и још 60 милиона вакцина компаније „АстраЗенека“ Мексику, Канади и другим државама.

Пише: Данијела Чанковић