Зашто кажеш реваншизам, а мислиш на освету

 

Од Закона о лустрацији до фрустрације и реваншизма

Шансе да се Јеремић и екипа врате на власт нису велике али њихове фрустрације јесу и зато праве спискове људи за одстрел.

Закон о лустрацији, усвојен 2003. године, је намерно опструисан. Укупно је примењен 0 пута.

Прича о реваншизму је више мобилисала власт него опозицију јер власт има шта да изгуби, док опозиција ионако нема ништа.

 

Осим што је постао познат по киксовима у ТВ дуелима Вук Јеремић и њему политички блиски људи  су препознати и по томе што прете корисницима друштвених мрежа у стилу Гојка Сисе из филма „Муње“ да ће сви најебати, да ће им запамтити све што су радили и писали и најављују да ће, када се једног лепог дана врате на власт, бити реваншизма!

Потпредседник Народне странке Синиша Kовачевић изјавио је да ће „након промене власти бити реваншизма“ и да мора бити „део одређеног моралног и законског система, јер ако није то, онда је одмазда“, а разлика између реваншизма и одмазде је огромна.

Није шија него врат! Наравно да ће бити одмазде, коју ће они звати реваншизмом, јер не смеју да је назову лустрацијом! Зашто не, питате се?! Зато што су, док су били на власти, а то су заборавили јер је било тако давно, 2003. године донели Закон о лустрацији који је имао рок трајања од десет година и за то време су га применили укупно нула пута! Kада им неко постави питање зашто није било реваншизма у њиховом претходном мандату заврши на блок листи!

Али оно што је занимљивије јесте да је реваншизам показатељ фрустрације и импотентне политике коју води српска опозиција. Сигуран сам да примећујете фрустрацију коју противници власти показују на друштвеним мрежама што више нису главне баје и што су изгубили своје привилегије и положаје, а заменили су их тамо неки полуписмени бивши радикали, највероватније крезуби! Та фрустрација ври већ годинама и драги нам опозициони политичари су смислили како да ту фрустрацију капитализују у своје гласове, те је тако настала прича о реваншизму, коју не смеју да назову лустрацијом, а у ствари је одмазда или народски речено освета, можда чак и крвна?!

Освета је изгледа једина политика коју опозициони политичари умеју да каналишу и како примећујем, њихови потенцијални гласачи су са одушевљењем примили ово предизборно обећање и већ кренули са писањем спискова људи који су за одстрел, иако шансе да нам се Јеремић и компанија врате на власт нису велике.

Све је то наравно људски, јер како другачије каналисати фрустрацију личним неуспехом и неспособношћу, него у мржњу према људима који су (као) одговорни за њихову несрећу! Само немојте им рећи да би били несрећни без обзира ко је на власти и без обзира у којој земљи живели, јер је грешка пре свега у њима! Далеко је лакше окривити и свалити одговорност на другог.

Читава прича о реваншизму је пре свега контрапродуктивна јер више мобилише другу страну – позицију, него опозицију, јер позиција има много да изгуби и то сада треба по сваку цену одбранити и одједном сви који раде у државним институцијама могу се наћи под ударом Јеремићевог реваншизма! А како његова твитер тирада показује, нико није сигуран од овог осветничког похода опозиционих праведника. Тако да они који су под стварним или умишљеним ударом реваншизма ће се сада много више трудити да прикупе сигурне гласове за позицију, како би остали ту где јесу и користити причу о реваншизму да застрашују људе који раде по државним институцијама и предузећима да гласају за позицију, јер ако дођу Јеремићеви осветници све ће их најурити!

Пише Предраг Аздејковић

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *