Борба за српску културну баштину

 

“Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им ха дамо? Ако је њихово, зашто га отимају? А ако већ могу да га отму, не знам што се толико устручавају” – Матија Бећковић

 

Шта је ,,Европа Ностра”?

Организација цивилног друштва „Европа Ностра“ је пан-европска федерација за очување културног наслеђа и како за себе наводе „представља глас константно растућег покрета европског цивилног друштва активног у области очувања културног и природног наслеђа. Она је глас наведеног покрета при релевантним међународним телима, нарочито при Европској унији, Савету Европе и Унеску“.
Организација има консултативни статус при Унеску и препозната је као НВО значајан партнер.
„Европа Ностра“ је у сарадњи са Институтом Европске инвестиционе банке, 8. априла ове године, објавила листу „7 најугроженијих локалитета културног наслеђа Европе за 2021“ на којој се сем манастира Високи Дечани налазе и Зубчаста парна железница на Ахенском језеру у Тиролу у Аустрији, Гробље Мирогој у Загребу у Хрватској, Пет јужних егејских острва у Грчкој, Врт Ђусти у Верони у Италији, Зграда Главне поште у Скопљу у Северној Македонији и Капела и испосница Сан Хуана де Сокуеве у Кантабрији у Шпанији.
У ображложењу избора манастира Високи Дечани на ту листу „Европа Ностра“ каже:

„Манастир Дечани, који припада Српској Православној Цркви, изграђен је у првој половини 14. века. Складан спој елемената источних и западних уметничких израза, енциклопедијски колаж фресака у српско-византијском стилу, као и спој романичко-готичке архитектуре и скулптуралне декорације, чине манастир Дечане једним од најистакнутијих примера културно-историјске целине своје епохе. Манастирски комплекс окружен је богатом  шумом, која заједно са њим чини јединствен културни предео и неодвојив је део манастирског културног  наслеђа. Континуирано насељен скоро седам векова, Дечани су и данас функционалан манастир у којем се редовно служи литургија и у којем живи активна монашка заједница, која одржава манастир и његову околину, чувајући и нематеријално наслеђе монашког живота. Подједнако важан као место ходочашћа, манастир је отворен и за посетиоце свих вероисповести.
Манастир Дечани је 2004. уписан на Унескову Листу светске баштине као један локалитет, док је овај
статус 2006. године проширен на још три српске православне средњовековне цркве и манастира на Косову –
Грачаницу, Пећку патријаршија и Цркву Богородице Љевишке у Призрену, под називом ,,Средњовековни
споменици на Косову’. Од 2006. године, сва четири локалитета, укључујући и Дечане, такође се налазе на
Унесковој Листи угрожене светске баштине.
Од јуна 1999. године манастир Дечани је под сталним надзором и заштитом мировних јединица Кфора,
под вођством НАТО пакта. Поред безбедоносних ризика, манастир и његова заштићена околина суочени су и са озбиљним проблемима услед неодговарајућих планова локалног развоја који се косе са владавином права и прете да угрозе вредности које су сврстале манастир Дечане на Унескову Листу светске баштине. Посебно забрињава план за изградњу међународног пута који би повезивао општину Дечани на Косову са општином Плав у Црној Гори, а који би пролазио кроз специјалну заштићену зону, као и поред саме манастирске капије. Током лета 2020. радови на изградњи пута су обустављени и под покровитељством међународне заједнице је постигнут споразум о изградњи обилазнице. Целокупна ситуација захтева строги надзор како би се осигурала владавина права, а посебно поштовање закона о специјалним заштићеним зонама из 2008. који забрањује изградњу оваквог пута. У овом контексту неопходно је да надлежне власти без даљег одлагања осигурају спровођење одлуке Уставног суда Косова из 2016. године, којом се потврђује да се 24 хектара земље у окружењу налази у поседу манастира Дечани.“

 

 

Последњих недеља велику буру међу новоизабраним властима тзв. Косова подигла је чињеница да је
организација „Европа Ностра“ изабрала српски православни манастир Високи Дечани на листу „7 најугроженијих локалитета културног наслеђа Европе за 2021. годину”. Расписали су се тамошњи политички лидери на адресе „Европа Ностре“, Унеска, као и адресе шефова држава, председника и премијера више од 50 држава у Европи и свету.
У писму упућеном Унеску, које су заједно потписали представници привремених приштинских институција,
председница тзв. Косова Вјоса Османи, премијер Аљбин Курти и председник парламента Гљаук Коњуфца, захтева се да се четири споменика са Косова која су наведена на Унесковој листи светске баштине – манастир Високи Дечани, Пећка патријаршија, манастир Грачаница и црква Богородице Љевишке у Призрену, уклоне из категорије „У ризику”. Образложење таквог захтева ослања се на тврдње наведене „тројке“ да су се на Косову околности, пре свега у смислу безбедности, „промениле од далеке 2006. године“, када су ти споменици оцењени као угрожени додати на Унеско листу. У писму албански лидери са Косова од Унеска захтевају и да преиспита, како наводе, „застарелу терминологију и уместо термина ’Аутономна покрајина Косово’ и ’привремене институције у Приштини’“ и уместо тога у употребу уведе термине „Република Косово“ и „државне институције Републике Косово“.
Потписници такође захтевају од Унеска да уклони Србију као државу којој ти споменици припадају и која је за њих одговорна и уместо ње наведе Косово, уз образложење да „Србија нема стварну или правну контролу над њима, па према томе не може испунити своје обавезе према Унеску”.
Паралелно са писмом Унеску, премијер тзв. Косова Аљбин Курти послао је писмо на адресе лидера 52 земље
Европе и света, објашњавајући да је манастир Високи Дечани у добром стању, уз притужбе да је одлука „Европа Ностре“ да Дечане прогласи једним од најугроженијих споменика у Европи „неоснована и крајње политички мотивисана“.
Курти је у писму, које је између осталих стигло и на адресу српске премијерке Ане Брнабић, образложио да је
,,интеграција Косова у међународне платформе у најбољем је интересу културног наслеђа и баштине заједница које се налазе на Косову”.
,,Да закључим, те уз захвалност за ваше време и пажњу, позивам Вас да подржите Косово на његовом путу
развоја, да сагледате наше богато културно наслеђе као један од најјачих аргумената додатне вредности којом наша земља доприноси глобалној заједници нација, народа и културе”, завршава Курти своје циркуларно писмо.
Овој својеврсној литерарној акцији непосредно је претходило и протестно писмо које су организацији „Европа Ностра“ упутили министарка спољних послова тзв. Косова Доника Гервала-Шварц и министар културе Хајрулах Чеку.
Двоје министара оценило је да се манастир Високи Дечани неправдено нашао на листи најугроженијих културних локалитета у Европи и позвало представнике „Европа Ностре да посете Косово и сами се увере у стање манастира Дечани уз поруку да су „доносецћи ову одлуку, занемарили сте суштинску димензију, као и консултације са заинтересованим странама”.

Гервала-Шварц: Косовско наслеђе уз грчко најстарије у Европи

Министарка спољних послова самопроглашеног Косова Доника Гервала-Шварц је, откако је дошла на ту
функцију, у првим борбеним редовима за културно наслеђе. Тако је на седници Савета безбедности Уједињених нација устврдила да „косовско културно наслеђе има континуитет од 3.000 година и да су косовска и грчка култура две најстарије у Европи“.
На први поглед, иоле нормалан и образован човек би помислио да такве глупости не заслужују коментар, ни
пажњу. Међутим чињеница да су изречене на СБ УН захтева да се о њима размисли на један другачији начин.
Потоње акције албанских политичара са Косова свакако нам указују да то излагање није било случајно.
Ипак, оно што још више позива на опрез, јесте чињеница да госпођа министарка није изрекла нешто што никад нисмо чули од политичара, али и разноразних „стручњака“ са Косова. Осим што је то можда другачије
обликовала. Такође није пропустила да са говорнице у СБ УН за све недаће тзв. Косова оптужи Србију. И ту
долазимо до суштине.

Рат за наслеђе, као покушај стварања „косовског културног идентитета“

Није Гервала-Шварц прва која је наступила са причом о „косовском културном наслеђу“. Већ годинама се та
прича, с времена на време, форсира и у косовским медијима, чак и оним „мејнстрим“, попут листа Коха диторе, али и од представника привремених институција у Приштини. Често се у приштинским медијима могу прочитати изјаве разноразних „самозваних“ историчара како су Срби узурпатори „косовског културног наслеђа“ и како оно није српско. Чак и трдње да Високе Дечане нису градили српски краљ Стефан Дечански и цар Стефан, нити Богородицу Љевишку и Грачаницу краљ Милутин, већ да су то задужбине каквих православних Албанаца.
Тако је и бивши премијер тзв. Косова Рамуш Харадинај маја 2019. године, у присуству немачког амбасадора у
Приштини Кристијана Хелта и свештеника католичке цркве, цркву Св. Николе у Новом Брду прогласио за
католичку катедралу.
Бројни су примери акција Приштине усмерених да доказивање „албанског карактера“ православних српских
споменика на Косову. И не само Приштине, не ретко се, препознајући свој интерес у томе, оглашавају и поједини западни историчари, политичари, а и неки прелати католичке цркве.
За озбиљну историјску науку је испод части да се бави тим тврдњама и озбиљни историчари не доводе у питање историјске чињенице и истину о српском пореклу тих споменика културе и о Српској православној цркви као једином и истинском баштинику. Озбиљних научника, историчара има и у Приштини, но они на све те наводе углавном ћуте. Интересантно не оглашава се ни интелектуална елита међу Албанцима на Косову, на те неразумне гласове.
Неспорно је да иза свега стоји борба за стварање непостојећег „косовског културног идентитета“, који би имао „албански печат“ и покушај расрбљавања Косова и Метохије и развлашћивања Српске православне цркве. На тај начин албански политичари, потпомогнути делом јавности, покушавају да докажу историјско и свако право Албанаца на Косово. Но, за сада им не успева.

Чланство Косова у Унеску

Крајњи циљ Приштине је чланство тзв. Косова у Унеску. Уколико би успели у томе, Косово би било означено као „старатељ“ културног наслеђа свих споменика који се налазе на територији самопроглашене државе.
Како би се Албанци старали о српском културном наслеђу на Косову и о наслеђу Српске православне цркве,
имали смо прилику да видимо у последње 22 године. У Приштини нису у стању да спроведу одлуку сопственог Уставног суда о враћању 24 хектара земљишта манастиру Високи Дечани већ пет година, а списак православних цркава и манастира који су оштећени, оскрнављени, уништени спаљени, од доласка међународних снага на Косово, подугачак је.
Само 1999. године, од јуна до октобра, девастирано је 79 православних светиња на територији Косова и
Метохије. У злогласном Мартовском погрому 2004. за свега неколико дана оскрнављено је или потпуно
уништено, спаљено још 35 православних цркава и манастира. Од ступања новоизабраних представника
привремених приштинских институција у марту ове године извршено је 13 напада на српске светиње.
У последње 22 године страдало је 150 цркава и манастира, уништено и покрадено више од 10.000 икона, на 256 православних гробаља срушен је 5.261 споменик, а на 50 гробаља не постоји више ниједан читав споменик. То јасно не казује како се Курти и његови претходници старају о културном наслеђу, без обзира на сва писма и самохвалисање о Косову као демократском, мултинационалном и мултинокфесионалном друштву.
Евидетна је намера Приштине да ове године аплицира за чланство у Унеску. Претходни покушај 2015. године да то учини је пропао, уз велико ангажовање Мисије Србије у Унеску, тадашњег амбасадора проф. др Дарка
Танасковића, државе Србије, али и уз једну ширу друштвену акцију српске интелектуалне елите. Изгубивши
међународни кредибилитет, након тога, Приштина је пропустила наредне две прилике за кандидатуру 2017. и 2019. године.
Ове године, сва је прилика, лидери тзв. Косова намерни су да кандидатуру поднесу. Иако се Вашингтонским
споразумом из септембра 2020. обавезала да ће ставити једногодишњи моратотијум на чланство у
међународним организацијама, Приштина је већ прекршила потписано, најавом кандидатуре и лобирањем.
Генерална скупштина Унеска одржава се након истека годину дана од Вашингтонског споразума.
На Србији је да то спречи по сваку цену!

Пише: Даниела Обсервер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Прочитајте још